Прича туристичких водича града: Човек који је спајао обале река

– Свој животни пут Бранко почиње у родном Бенковцу, недалеко од обале Јадранског мора у Северној Далмацији, на територији некадашње Војне Крајине, а у оно време званично то беше Аустроугарска – прича Метикош. – Рођен је 14. марта 1910. године, а школу похађа у Бенковцу, након чега се сели у Сплит, где завршава средњу школу, да би се после преселио у Београд, где је дипломирао 1932. године на Грађевинском одсеку Техничког факултета.

Како наш саговорник наводи, Жежељ је до Другог светског рата радио као инжењер пројектант у Одсеку за мостове Министарства грађевине и као професор у Средњој техничкој школи у Београду.

– У Другом светском рату био је заробљен, али је успео да побегне из логора и да се прикључи НОБ-у, да би након рата био шеф Одсека за мостове Савезног министарства, затим директор Савезног грађевинског института, а половином шездесетих година прошлог века изабран је и за председника Научног савета за испитивање материјала Србије – објашњава он. –До 1968. године изабран је и за редовног професора Грађевинског факултета у Београду и за редовног члана САНУ, а био је и гостујући предавач на многим међународним конгресима, суповима и универзитетима у Москви, Лењинграду, Кијеву, Атини, Прагу, Будимпешти, Софији, Риму, Хавани...

Како Данијел Метикош открива, током своје каријере, Бранко Жежељ био је веома посвећен радник и професор, а у центру његовог интересовања и била је примена пренапрегнутог бетона, те је успешно решавао изазове у овој грађевинској грани како би допринео изградњи великих грађевинских конструкција (мостови, хале) без употребе скеле.

– Његова котва и преса за пренапрезање нашле су велику примену у пракси у Југославији, а по његовим патентима и идејама грађени су многи мостови широм планете, а у нашем Новом Саду је изграђен мост кога и данас Новосађани зову Жежељев, премда он више не постоји јер је срушен 1999. године – истакао је Метикош. – Осим овог моста, у нашој држави су у истој техници изведени мост код Бешке преко Дунава, мост на Тиси код Титела, затим и преко Смаилске реке код Краљева, а у сарадњи са колегама је у тој техници пренапрегнутог бетона урађена и Хала 1 Београдског сајма, која је 1957. године била велелепно чудо.

Туристички водич Данијел Метикош закључује да је своју величину, оригиналност и генијалност Бранко Жежељ потврдио и мостом у Новом Саду 1961. године и напомиње да је током живота Жежељ сакупио много награда, патената, заслуга, као и да је реализовао много идеја.

Инжењер, инструктор, истраживач и проналазач Бранко Жежељ преминуо је у 20. фебруара 1995. године у Београду, три недеље пре свог 85. рођендана.

У сарадњи са новосадским туристичким водичима, лист „Дневник“ ће сваке недеље објављивати приче и занимљиве анегдоте о историји и архитектури града, знаменитим људима, гастрономији, као и скривеним или заборављеним пределима који красе Српску Атину и околна места.

Д. Андулајевић