Прича туристичких водича града: Човек који је спајао обале река
НОВИ САД: Бранко Жежељ био је изузетан човек, који је наш Нови Сад обогатио једном невероватном, моћном грађевином, човек врло богате радне биографије, захваљујући ком су спојене две обале Дунава на изузетно тешком месту, овако причу о Бранку Жежељу започиње за „Дневник“ новосадски туристички водич Данијел Метикош.
– Свој животни пут Бранко почиње у родном Бенковцу, недалеко од обале Јадранског мора у Северној Далмацији, на територији некадашње Војне Крајине, а у оно време званично то беше Аустроугарска – прича Метикош. – Рођен је 14. марта 1910. године, а школу похађа у Бенковцу, након чега се сели у Сплит, где завршава средњу школу, да би се после преселио у Београд, где је дипломирао 1932. године на Грађевинском одсеку Техничког факултета.
Како наш саговорник наводи, Жежељ је до Другог светског рата радио као инжењер пројектант у Одсеку за мостове Министарства грађевине и као професор у Средњој техничкој школи у Београду.
– У Другом светском рату био је заробљен, али је успео да побегне из логора и да се прикључи НОБ-у, да би након рата био шеф Одсека за мостове Савезног министарства, затим директор Савезног грађевинског института, а половином шездесетих година прошлог века изабран је и за председника Научног савета за испитивање материјала Србије – објашњава он. –До 1968. године изабран је и за редовног професора Грађевинског факултета у Београду и за редовног члана САНУ, а био је и гостујући предавач на многим међународним конгресима, суповима и универзитетима у Москви, Лењинграду, Кијеву, Атини, Прагу, Будимпешти, Софији, Риму, Хавани...
Како Данијел Метикош открива, током своје каријере, Бранко Жежељ био је веома посвећен радник и професор, а у центру његовог интересовања и била је примена пренапрегнутог бетона, те је успешно решавао изазове у овој грађевинској грани како би допринео изградњи великих грађевинских конструкција (мостови, хале) без употребе скеле.
– Његова котва и преса за пренапрезање нашле су велику примену у пракси у Југославији, а по његовим патентима и идејама грађени су многи мостови широм планете, а у нашем Новом Саду је изграђен мост кога и данас Новосађани зову Жежељев, премда он више не постоји јер је срушен 1999. године – истакао је Метикош. – Осим овог моста, у нашој држави су у истој техници изведени мост код Бешке преко Дунава, мост на Тиси код Титела, затим и преко Смаилске реке код Краљева, а у сарадњи са колегама је у тој техници пренапрегнутог бетона урађена и Хала 1 Београдског сајма, која је 1957. године била велелепно чудо.
Туристички водич Данијел Метикош закључује да је своју величину, оригиналност и генијалност Бранко Жежељ потврдио и мостом у Новом Саду 1961. године и напомиње да је током живота Жежељ сакупио много награда, патената, заслуга, као и да је реализовао много идеја.
Инжењер, инструктор, истраживач и проналазач Бранко Жежељ преминуо је у 20. фебруара 1995. године у Београду, три недеље пре свог 85. рођендана.
У сарадњи са новосадским туристичким водичима, лист „Дневник“ ће сваке недеље објављивати приче и занимљиве анегдоте о историји и архитектури града, знаменитим људима, гастрономији, као и скривеним или заборављеним пределима који красе Српску Атину и околна места.
Д. Андулајевић