Поп Ћира и поп Спира у СНП: Носталгична музичка фреска
НОВИ САД: Међу класичним делима српске књижевности мало је остварења попут Сремчевог романа “Поп Ћира и поп Спира”, који је својом лепотом и топлином казивања толико инспиративан за адаптације у другим видовима уметности, да је до данас доживео бројне адаптације на позоришној сцени, као и сценаристичке обраде за филм и телевизију.
Сада је “Поп Ћир и поп Спира” оживео и на оперској сцени, у форми комичне опере еминентног српског композитора, академика Дејана Деспића”, која је са тријумфалним успехом изведена на сцени Српског народног позоришта у Новом Саду.
Премда се из године у годину понављају вајкања како музичка дела домаћих аутора, а међу њима посебно опере, наводно “немају прођу” код овдашње публике, актуелни концертни догађаји као и оперске премијере недвосмислено показују да и дела савремених српских композитора итекако могу привући пажњу, доносећи атрактивност, новину и висок квалитет који значајно обогаћују нашу музичку културу. То је био и случај са прексиноћном праизведбом Деспићеве опере “Поп Ћира и поп Спира”, оствареном у музички и сценски прегнантном и импресивном тумачењу солиста, хора и оркестра Опере СНП са диригенткињом Жељком Милановић, пред салом препуном знатижељних поклоника музике, окупљених поводом овог изузетног оперског догађања.
Композитор Дејан Деспић, који је током свог дугог и плодног стваралачког пута уз солистичка, оркестарска и камерна дела, написао и богат опус композиција вокалне лирике на стихове српских песника, радећи на овој опери остао је доследан сопственом трагању за успостављањем веза музике и домаће литературе, обраћајући се и овога пута провереној вредности - популарном и најширој публици познатом Сремчевом роману, по чијим мотивима су либрето сачинили Весна и Дејан Миладиновић. И судећи по ономе што су слушаоци имали прилике да чују на праизведби “Поп Ћире и поп Спире”, био је то добро промишљен потез који је композитору пружио прилику да оствари широку, живописну и врцавом имагинативношћу прожету оперску фреску, која носи и сјајно уоквирује хуморни, драматски ток дела.
Остајући веран свом ауторском проседеу, Деспић је тонско ткиво своје опере изградио у преплетима привлачне, богате мелодиозности и прегнантних измена музичких расположења, у блиском дослуху са духовито писаним либретом. Текст либрета је прецизно следио најважније мотивске елементе Сремчевог романа, заснованог на анегдоти о комичном сукобу двојице сеоских свештеника из Баната због доласка новог учитеља и пођеднако хуморном расплету целе ове перипетије око “отимања ђувегије” и избијеног поповског зуба, тако да је Деспићева опера зазвучала као оригинална, самосвојна и успела сценско-музичка адаптација популарног Сремчевог дела, обојена лаким, незлобивим хумором и носталгијом за прошлим временима. Аутор се при томе доследно клонио коришћења “фолклоризама” и ослањања на традиционалну музику, на које би оваква тема и ова прича можда наводиле, сенчећи своју музику тек благим мотивским алузијама, попут фрагмента мелодије “Сећаш ли се оног сата”, која се помиње и у роману, потом овлашног дотицања форме бећарца или наговештаја ритмичког хода гајдашког кола, којима је дискретно дочаран живописни звучни амбијент старог Баната.
Опера “Поп Ћира и поп Спира” изведена је на сцени “Јован Ђорђевић” у оквиру прославе Дана Српског народног позоришта, а премијера овога дела догодила се тачно на стодвадесету годишњицу од првог објављивања истоименог Сремчевог романа.
По завршетку представе, аутору опере, академику Дејану Деспићу, свечано је уручена Златна медаља “Јован Ђорђевић”,највише признање СНП-а, за његов укупан допринос развоју српске музике.
Деспићева музика комплексне и деликатне фактуре поставила је пред чланове Опере СНП озбиљне и сложене извођачке задатке, захтевајући од свих чланова ансамбла изузетну прецизност, уиграност, али и лакоћу и спонтаност израза. И показало се да су и солисти и чланови хора и музичари оперског оркестра потпуно на нивоу задатка, под концентрисаним диригентским вођством гошће, диригенткиње Жељке Милановић пруживши слушаоцима упечатљиво и динамично извођење овог дела, које је наишло на одличан пријем публике. Као и у роману, и Деспићев “Поп Ћира и поп Спира” у први план ставља већи број ликова, међу којима су посебно запажена енергична и успела певачка и глумачка остварења солисткиња Виолете Срећковић у улози Персе и Верице Пејић, као Сиде, којима су достојно парирали Саша Штулић као поп Ћира, Небојша Бабић у улози поп Спире и тенор Бранислав Цвијић као сеоски учитељ Пера.
Пођеднако солидне и проживљене интерпретације пружиле су и Данијела Јовановић у улози Меланије, Јелена Кончар као Јуца и Васа Стајкић у роли сеоског брице Шаце, а треба поменути и маркантне сценске и певачке појаве Дарије Олајош Чизмић као фрау Габријеле, Жељка Р. Андрића као темишварског владике, Милоша Милојевића у улози поп Олује и Љубомира Поповића у улози кочијаша Пере Тоцилова. Хор Опере СНП чији су чланови у овој представи имали улогу својеврсних резонера и тумача радње, звучао је прецизно и одмерено, уз компактну и богато изнијансирану оркестарску подршку.
Представу је редитељски уобличила Ивана Драгутиновић Маричић, дајући јој динамичан и занимљив ток, ауторка сведене сценографије бајковитих цртежа банатских пејсажа и сеоских кућа као и одговарајућих костима је Владана Ликар Смиљанић. Овде треба поменути и Весну Кесић Крсмановић, која је припремила хор, Ивана Клеменца који је осмислио сценски покрет, као и дизајнера светла Марко Радановић, који су такође веома заслужни за укупни успех новосадске праизведбе Деспићевог дела “Поп Ћира и поп Спира”, као узбудљивог оперског догађаја који ће се памтити.
Борко Хложан
