ИНТЕРВЈУ: ГОРДАНА ЂУРЂЕВИЋ ДИМИЋ, ГЛУМИЦА Ђука, мајка која је све изнела на својим рукама, омаж je мојим Личанима

У ауторској екипи су и Вук Ршумовић (драматург), Дијана Маројевић (сценски говор), Зорана Петров (сценографкиња), Момирка Баиловић (костимографкиња), Војин Крајновић (асистент костимографа), Павле Динуловић и Јана Баљак (дизајн звука). 

У представи играју, уз Гордану Ђурђевић Димић, Аница Петровић, Сара Симовић, Сташа Миловановић, Сања Радишић, Наташа Луковић, Јелена Лончар, Стефан Јуанин, Мирко Пантелић, Дејан Карлечик, Иван Ђорђевић и Матеја Стевановић (Драмски студио ББ92).

– Ово је мој други ангажман у Зрењанину, јер сам пре 30 година радила „М70” Мирка Стојковића – каже нам Гордана Ђурђевић Димић. – Међутим, ово је улога која долази у право време, за моје године и за моје глумачко искуство, али и као једна прилика, један омаж мојим Личанима. 

Како додаје, њени су Личани, а она је, наиме, одрасла у Банатском Карађорђеву, те су јој језик и психологија тих људи добро познати, а нарочито јој је јасно како се међу њима појавио један тако посебан човек попут Николе Тесле. 

– Оно што кажу за људе са Велебита и Динара, то су људи виолентни, то је један спој са свемиром, са звездама, они разговарају са ветровима, са ваздухом, а таква је и Ђука, напросто магична жена. Милица Константиновић је то осетила и направила чаробан текст од кога не можете да се одвојите када почнете да га читате – каже глумица Гордана Ђурђевић Димић, првакиња Драме Српског народног позоришта, која ће у суботу поново заиграти у Народном позоришту „Тоша Јовановић”, на премијери представе „Ђука” Милице Константиновић, у режији Ане Томовић.

Ко је Ђука, лик који тумачите?

– Ђука је најстарије дете у породици Мандића, и после преране смрти мајке, као девојка од 15, 16 година морала је сву своју браћу и сестре, који се појављују у комаду, да подигне на својим рукама. Они су сада ситуирани, те је са свакима од њих изградила посебне односе. Али за свог сина Николу, управо због његове посебности којом се и сама одликује, она је једина која има слуха. Она за њега каже да је имао девојачку крхкост, али и мушку продорност. Прошло је 40 дана пошто је сахранила мужа Милутина, а они су се окупили поводом постајања протојерејем њеног брата Петра Мандића. Међутим, Ђукин је наум такав да искористи прилику и да приволи породицу да пристане на велики новац који треба да се издвоји за њеног сина, са пуно поверења да он тај новас неће прокоцкати и да ће отићи на школовање у Пешту или Грац. И овде се показало да је мајчинска љубав оно што нас формира, али и оно што може да нас фрустрира. Интересантно је то што је Ђука такође ризиковала заигравши на синовљево поверење у тренуцима када Никола подлеже коцкарском искушењу. Али Ђука види у сину сву врлину и таленат који га красе, те будући далековида и храбра, она верује ће се добро добрим вратити.

Шта је за вас био највећи изазов у раду на представи?

– Мој највећи изазов у раду на улози је био како лик Ђуке са тако богатим унутрашњим светом довести до функционалности на сцени: да не буде пасивна, али да буде присутна, да не буде емоционалних нити других искока. Све је морало да буде контролисано, сведено, глумац је ту не да би правио one man show, већ да се подреди захтевима редитељке и колектива, а то је заправо највећи задатак, то је најтеже постићи.