У MИШКOЛЦУ НА СEВEРOИСTOКУ MAЂAРСКE Бања у пећини – магнет за туристе

Наиме, у близини овог мађарског града је планина Бик (Bükk) и брдо Аваш, а поред њега протиче река Шајо. Оно што ће вас прво привући да пређете толики пут је атрактивна бања у пећини, но одвојите и мало времена да обиђете град.

Мишколц је насељен већином Мађарима, али има нешто Словака и Румуна. Уколико не говорите мађарски, комуникација иде теже, ипак увек се нађе неко ко разуме бар мало енглески или немачки језик. Некада је у овом граду осим већ поменутих нација била и мала колонија цинцара и српског живља. Постојала је православна црква и школа.

Сматра се да је подручје Мишколца насељено још од праисторије, али први забележени списи потичу из XIII века, а у XIV веку за време краља Лајоша И Анжујског град је постао познати трговински центар. Од тада град се развија и расте све до XVI века и доласка Турака који га спаљују. Када га је Леополд И ослободио, поново почиње да се развија под влашћу Хабзбурга. Међутим, половином XIX века град погађа велики пожар и чак две трећине његових грађевина страда, а крајем века га је задесила и велика поплава. Град је као феникс из пепела успевао да се дигне, обнавља и данашњи излгед старог језгра већином је из тог времена, мада је трпео разарања и током Другог светског рата.

Знаменитост овог града и његов део је брдо Аваш висине 283 метра где се налази замак Диошђер – права је атракција за туристе. Име замка је сложеница од две речи орах (диó) и прстен, круг (győr). Наиме, овај замак је некада био окружен ораховом шумом.

Сматра се је да први замак на овом месту саграђен у XII веку, али је био уништен у време монголских освајања Европе. Замак, који и данас постоји и одолева времену, је подигнут је за време краља Беле ИВ (XIII век), а дорађен средином XVI века. Некада су Мишколц и Диошђер били два одвојена места, али су се развојем града спојили.

После Првог светског рата у њему почиње да се развија тешка индустрија која је у време социјалистичког периода још више утицала да град порасте и постане регионални центар. Међутим, током транзиције ти велики комбинати пропадају и град тада губи чак 15 процената становништва. Данас Мишколц има преко 150 хиљада становника и четврти је по величини у Мађарској. Он је трговачки, универзитетски и културни центар, а улагањем у бање подстиче се туризам.

Зграде у центру које дају лик Мишколцу су већином обновљене, а улице које подсећају на новосадску Дунавску пуне су кафетерија и ресторана који вас маме да уживате у лепом амбијенту и доброј понуди. Поред мађарских специјалитета, нуди се све оно што спада у интернационалну кухињу – па се тако могу наћи и пице и хамбургери обојени локалним аромама. По посластицама наши суседи Мађари су надалеко познати, па ће ове ђаконије сигурно задовољити вашу жељу за слаткишима.

Ипак, највећа актракција која увелико привлачи туристе из Србије је Мишколцтаполц или Барланг фурдо, односно пећинско купатило. Овај бањски комплекс је од града удаљен око 10 километара и заиста се део овог простора налази у пећини. Посетиоци могу да уживају у термалној и лековитој води која пролази кроз прави лавиринт ходника и одморишта чинећи овај простор још занимљивијим.

Осим ових базена постоје и 5 откривених базена смештених у лепо уређеном простору, али они раде само током лета.Мада је у овој бањи нагласак на релаксацији и уживању, њена вода је благотворна за нервни систем, мишиће и дегеративне тегобе. Препорука је да уколико желите да је посетите то буде у току радне недеље, када је гужва, а самим тим и бука, мања, па да заиста можете да на миру уживате у ономе што пружа ова јединствена бања.

Текст и фото: Марина Јабланов Стојановић