ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Карловачки ризлинг - вино века

На изложбама најбољих вина у Љубљани, Загребу, Сарајеву, Скопљу, а највише у Новом Саду, које је важило као „првенство државе” стекао је толико врхунских признања да је с правом проглашено за шампиона 20. века.

Тим проглашењем завршен је и његов вински пут. Нема више ни њега, ни његовог власника, а ни винограда у којима је рађано, ни подрума у којим је порађано. Све је нестало у приватизационом трену 21. века. Нека ова колумна данас буде посвећена сећањима на њих. 

У имену карловачки ризлинг крије се парадокс, због којег је било честих неспоразума. Судећи по имену неко је закључивао да се ради о винској сорти, доминантној у Панонији, ризлинг карловачки, а други да је реч о Карловцима у чијим виноградима ризлинг рађа. А није ни једно ни друго. Сорта ризлинг карловачки не постоји, нити се грожђе бере и прерађује у његовим виноградима и подруму.

Имена вина у свету дају се на различите начине: по сорти, власнику, фантазијски... Карловачко крштење настало је другачије: име вину дато је спајањем два појма: Карловаца, као престонице фрушкогорског вина са вишевековном репутацијом, и ризлинга италијанског, сорте, цењене у свету, а највише раширене у Срему и средњој Европи.

Хроничари виноградарења у Срему сматрају да је реч о сорти која је у прошлости настала на сремској планини. Прокопије Болић, архимандрит манастира Раковац ју је описао у првој нашој ампелографији „Совршен виноделац”, под именом грашац бели, којој је име промењено, вероватно из комерцијалних разлога.

Кад је и где сорта настала још је неистражено.
У једном давном разговору с дипл. инж. Маријаном Полићем, помоћником директора винарије „Фрушкогорац” у Петроварадину који је био у саставу земунског „Навипа”, забележио сам да карловачки ризлинг потиче из средине педесетих година прошлог века. 

Произвођено је у подруму „Југовино”, смештеном у Новом Саду у Улици Јована Суботића. Подрум је био капацитета 100 вагона. Ми, први студенти новоотвореног Пољопривредног факултета на Петроварадинској тврђави, имали смо прве вежбе из винарства у њему.

„Југовино” се 1960. спојило с новосадском „Панонијом” и под именом „Југопанонија” ново предузеће је почело да гради нови подрум у Петроварадину. Због финансијских тешкоћа предузеће је пало под стечај. Преузео га је Навип у Земуну и завршио подрум за 330 вагона вина. 

„Карловачки ризлинг” пунила је Земљорадничка задруга у Сремским Карловцима до 1966, а од тада је производњу и пуњење, уз надокнаду, преузео „Навип-Фрушкогорац” у Петроварадину. Подрум је два пута прошириван за нових 220 вагона 1969. године. А пет металних танкова запремине 400 вагона дограђени су 1975. године, тако да може да прими 950 вагона.

Карловачки ризлинг декларисан је као квалитетно суво бело вино са географским пореклом фрушкогорског виногорја. У њему је највише ризлинга италијанског, уз додатак више белих сорти: жупљанке, траминца, совињона... Рецептура је пословна тајна.

Боја вина је жутозелена. Мирис сорти, питког укуса, свеже и хармонично. Јачине од 10,5 до 11,5 алкохола. Лепих киселина и екстрактно.  Карловачки ризлинг, с поносом су истицали у Петроварадину, била је највећа серија квалитетног белог вина у Југославији. 

Било је и винограда. Последњом рејонизацијом 1973. године, утврђено је да је у Фрушкој гори било више од 6.500 ректара винограда. 

Бивша Југославија била је велики извозник вина и по томе цењена у свету. Карловачки ризлинг точен је у већини земаља Европе, затим у САД, Канади и Јапану. Био је међу неколико највише извожених вина из Југославије. 

Нарочито се допадао Енглезима, Русима, Чесима и Пољацима. Још деведесетих година на дунавској страни Фрушке горе било је више од хиљаду хектара винове лозе. Историјска берба била је 1982. године. У петроварадинском подруму „Фрушкогорац”, говорио ми је енолог Влада Ружић, прерађено је више од 1.000 вагона грожђа. Наравно, највише ризлинга. 

Карловачки ризлинг дуго је у другој половини прошлог века следио карловачки вински пут још из XV века. Карловачко вино било је познато у Чешкој 1522. године, па у Пољској, а стизало је и у Швајцарску, Белгију, Холандију. У Галицији се пило дуже од 400 година! 

Зна се за обичај карловачких митрополита Павла Ненадовића и Стефана Стратимировића: кад би у Бечу морали да нешто траже и моле, високим личностима Аустро-угарске монархије поклањали су „у дишкрецији” бурад карловачког вина. Оно је деведесетих година XIX века рекламирано у лондонским новинама а још 1934. извожено је у Њујорк. У Бечу је винска ружица и сада заштићена називом „Карловци товајн”.

„Као последњи спомен на то славно време налази се карловачко вино и данас још на картама многих великих локала у Европи, па чак и у Америци и на великим прекоокеанским лађама”, писао је Коста Петровић 1930.

Карловачког ризлинга више нема али има ризлинга италијанског којем је, коначно, враћено његово изворно име грашац бели. И он заједно са осталим винским сортама наставља стару славу сремских вина.