ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Марка слађа од меда

И ја сам за њега чуо, тек прошлог викенда - у Крагујевцу, на тамошњој десетој по реду, традиционалној смотри „Салон вина”. Прошлог месеца, тачније 5. марта, емитована је поштанска марка са ликом проф. Јована Живановића (1941 - 1916) из Сремских Карловаца, пионира модерног пчеларства код Срба, започетог пре 150 година.

И, ево ме право код Жарка Живановића у сремскокарловачком Музеју пчеларства, који је његов отац Бора - Боривоје (1914-1997) основао 1968. године.

Из дуге и занимљиве историје породице Живановић коју сам чуо, издвајам понешто  о лику са марке номинале 60 динара, од његовог праунука Жарка. Цео свој живот проф. Јован везао је за две сасвим различите науке, за које се годинама успешно борио. Започео је са филологијом након завршених студија славистике у Бечу код професора Миклошића. 

Још као студент постаје велики присталица Вука Караџића и Ђуре Даничића. У часописима „Јавор” и „Даница” залаже се за чистоту нашег народног језика. Као професор српског језика у Карловачкој гимназији, мада није смео, „уводи новотарије Вука и Даничића”.

И поред противљења Патроната гимназије, после две године, успео је да уведе Вуков правопис у своја предавања. Када је он 1872. и званично прихваћен, проф. Живановић новим правописом и народним језиком  пише уџбенике о српском језику: читанку, граматику, синтаксу. 

Упоредо са тим радом, Живановић је на пољу пчеларства, по мишљењу многих постигао још значајније резултате. Средином 19. века, користећи европска искуства, он је пчеларство код нас поставио на модерну, научну и рационалну основу.

Осамдесетих година претпрошлог века и сам почиње да пчелари. Отада наши пчелари са примитивног пчеларења кошница плетарама прелазе на рад са модерним кошницама са покретним саћем. 

На свом експерименталном пчелињаку долази до многих нових револуционарних решења. Због своје јеноставности веома брзо су прихватана и ширена. Његова је крилатица да „мед на осовини роди”. Под тим насловом објавио је и рад 1896. године којим је први пут код нас указано на корист од преношења пчела на пашу.

Са Иларионом Руварцем, ректором Карловачке богословије, 1878. је основао Катедру за пчеларство (друга на свету) на којој је предавао 26 година. Школујући тако многе пчеларе, са својим ученицима је 1898. године у Руми основао прву пчеларску задругу код нас. 

Јован Живановић, као и сви његови преци озбиљно се бавио и виноградарством и винарством дајући велики допринос модерној производњи грожђа и вина.

Колико се зна, каже Жарко Живановић, њихови стари су се у Сремске Карловце доселили из Клисуре, из Егејске Македоније. Чукундеда Теодор Живановић (1763 - 1832), најстарији виноградар и винар, бавио се лозом пре доласка у Срем. Био је савременик Захарија Орфелина, аутора знамените енциклопедије „Искуснои подрумар” (Беч, 1783), у  којој је први пут описано како се праве „травна вина” - бермет.

Савременик је и архимандрита манастира Раковац Прокопија Болића, чији се „Совршен виноделац” (Будим, 1816) узима за прву српску ампелографију, са описом 35 сорти винове лозе тада гајене на Фрушкој гори. Био је младић 1777. године када је путописац Fridrih Vilheml von Taube писао да се у Карловцима са „845 нумерисаних кућа и много духовних зграда... у великој количини прави чувени бермет (Tripf-Wermuthwein) и аковима разашиље надалеко”. 

Био је и сведок раскошне бербе у јесен 1800. Карловчани су са 2.232 јутра својих винограда направили 125.334 акова вина (један аков - 56 литара). Данас незамисливих седам милиона литара! Берметом се тада сладио и Доситеј Обрадовић.

Теодоров син Јосим (1811 - 1861) био је трговац, виноградар, подрумар, извозник вина. Знаменит је његов портрет из Беча, 1841: то је најстарија дагеротипија у Србији. Савременик је Бранкa Радичевићa (1824 - 1853) и његове славне збирке „Песме”, са бисером српске лирике „Ђачким растанком”. Те године је британски писац Џон Пелгрејв Симпсон описао аусбрух, најбоље и најцењеније сремско вино.

Родоначелник треће генерације Живановића, већ помињани Јован, члан Српске краљевске академије, филолог, публициста, пчеларски стручњак са угледом у Европи, био је и енолог. О његовом енолошком доприносу сремским винарима пише Димитрије Мита Петровић у својој енолошкој расправи „Сремско вино” (летопис Матице српске, књ. 141, 1895). 

Он је бечки ђак - енолог, а његова расправа - прва стручна анализа 49 вина из Срема. Анализирао је и Живановићев аусбрух (самоток) и ципарско вино у које је, уместо шећера, додавао мед. „Господин проф. Јован Живановић из Карловаца имао је доброту да ми саопшти како се у Срему прави аусбрух”, каже Петровић. 

И додаје да је као савременик катастрофе Титаника у Атлантском океану 15. априла 1912, господин Живановић потврдио да на винској карти потонулог брода није био наш, него аустријски аусбрух из малог места Руст у покрајини Бургенланд.

Деда Жарко Живановић (1875 - 1933), прича праунук, мој саговорник који носи његово име, гајио је виноград, имао подрум - лагум за 60.000 литара вина. Правио је и аусбрух по рецепту свога оца Јована. На карловачком сајму вина у јесен 1930. године његов аусбрух продавао се по цени десет пута већој од просечне цене 174 изложених вина. 

Наследио га је Бора (1914 - 1997), прича мој саговорник Жарко, једини је до после Другог светског рата правио то вино, за које је 1933. добио златну диплому Главног савеза виноградара и винара Краљевине Југославије. У породичном дворишту имао је 200 кошница и од заоставштине свога деде Јована, основао је 1968. Музеј пчеларства породице Живановић, јединствен у земљи.

Због неразумне виноградарске политике крчио је винограде, којима се у најновије време успешно враћају син Жарко и унук Борко. Чврсто се држе лозе и пчела.
Тече им мед и вино.