VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Riđički vinski put
Pre više od 20 godina, grupi mladih vinoljubaca oduševljenih prelepom aromatičnošću pinoa sivog palićkog podruma, retkog tada kod nas, vinogradarski doajen dr Lazar Avramov, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu je rekao: „Reč je o sorti budućnosti, koja se sve više širi, njeni sertifikovani kalemovi naručuju se u svetu godinu-dve unapred.
Na većim površinama ima je samo na nekoliko područja u svetu: Alzas, severna Italija i Oregon u Americi. Subotičko-horgoški pesak ima velike šanse da im se priključi. Palić treba da bude preslikan Alzas u Francuskoj, njegovi „sivci” su i najbolji. Iskustva stečena na šest hektara na Paliću, u vinogradu odmah pored vinarije, to iz godine u godinu potvrđuju”.
Bile su to godine kraja naše špriceraške ere, u kojoj su se decenijama masovno pili uglavnom samo špriceri. Kisela vina presečena i popravljena sodom ili mineralnom vodom. Samo u Beograd godišnje je iz Vršca stizalo više od deset miliona litara banatskog rizlinga. Ozbiljniji konkurent bio mu je samo Navipov karlovački rizling. Bila su to vremena velike saradnje tih dvaju vinskih kuća sa Knjazom Milošem.
Decenijama formiran ukus na špricerima nije trpeo aromatična vina, za najveći broj naših vinoljubaca ona su bila „parfimisana” i nepoželjna.
Veliki znalac profesor Avramov na vreme je predskazao da za aromatične sorte dolaze nova vremena. Naša vina, govorio je, imaju malo manje tela, od alzaških, ali su bogatija u aromama. A to treba da zahvale povoljnom sadržaju kalcijuma, zato su naši peskovi idealni za aromatične sorte.
Ako vas vino dovede u dilemu šta raditi: uživati u mirisima ili se prepustiti ukusima, onda je to pravo vino, vino zadovoljstva i uživanja. Vino bez mirisa, za mene je kao „prazan burak”.
Velikog učitelja Laze Avramova, setio sam na ovogodišnjem junskom Interfestu, održanom 21. put na novosadskom Trgu Svetozara Miletića. To što je on govorio o Paliću, kao našem Alzasu, upravo se sada, posle toliko godina, potvrđuje. Ali umesto na Paliću, Alzas se „preslikava” na Riđičkom pesku.
To je jedno od tri vinogorja Subotičkog vinogradarskog rejona. Uz Palićki i Horgoški, Riđički je novo tek otkriveno, na njegovom zapadnom delu. Na peskovitim terenima, uz državnu granicu od Bačkog brega na zapadu do početka Telečke visoravni na istoku. Na blago zatalasanim poljima peska, čudesne pepeljastobraonkaste, ponegde i crne boje.
Panonske peščare krase boje peska: sivi, sivožuti, smeđi, crni... Pesak, međutim, nije jednoličan. Zemljište sa povišenim sadržajem peska mogu biti pogodna za gajenje vinove loze, ali kada imaju određenu količinu gline i humusa - kaže profesor dr Ivan Kuljančić u svom najnovijem delu „Biologija i ekologija v. loze”: „Takva su zemljišta oko Riđice, blizu Sombora, ili na Bisernom ostrvu gde se stotinama godina, veoma uspešno, gaji loza.
Sličnih zemljišta ima i u dolini Zapadne Morave, od Trstenika, preko Kruševca, do Stalaća i Južne Morave. Znatno slabija su zemljišta u Subotičko-horgoškoj peščari na Deliblatskom pesku, gde je još više sadržaja peska i manje gline...
Tradicija gajenja vinove loze koja traje vekovima na riđičkom pesku u drugoj polovini prošlog veka, bezmalo je bila prekinuta. Poslednjih godina čokot doživljava svoje vaskrsnuće.
Na Interfestu prošlog meseca sam sreo vlasnike vinarija Vrt, Zaba i Šveljo. Radoslav Tripković, Branko Munižaba i Zoran Šveljo, nisu poznavali profesora Lazu Avramova, ali su na čudesan način potvrdili njegov nauk o aromatičnim vinskim sortama i njihovoj perspektivi na peščanim zemljištima. Trifkovićev sivi pino se sa već prvim berbama svrstao u red najboljih belih vina u Srbiji.
Jelena Munižaba, koja vodi proizvodnju u vinariji Zaba, kreirala je palavu, koja se sa velikog ocenjivanja u Beču, vratila sa zlatom sa najviše karata, a Zoran Šveljo maestralno potvrđuje da je sovinjon beli globalna sorta lokalnog karaktera. Njegov sovinjon je fascinantan u svojoj unikatnosti koju mu podaruje riđički pesak. Da mu je s pravom zlato i u imenu S(au)vignon.
Riđičani su prošle godine promovisali i svoj Vinski put, o njima se govori, vina su im tražena i cenjena. Proletos su sa svojim vinima predstavljali našu zemlju na jednom od najvećih sajmova vina na svetu u Veroni u Italiji.
Riđice kao mesto ima sve uslove za razvoj turizma i na tome se uveliko radi. Jedan od ozbiljnijih i aktuelnih projekata je obnova kaštela plemićke porodice Kovač sazdanog na samom početku 19. veka. Buduća funkcija obnovljenog zdanja vezuje se i za rad sve većeg broja vinara u mestu koji su već poznati na našoj enološkoj mapi. Građevinska dozvola već postoji. Očekuje se raspisivanje konkursa za izvođača radova.
