МЕТОДА ЗА ЧУВАЊЕ ПАРАДАЈЗА ВРЕДНА ПАЖЊЕ Да се парадајз не купује ван сезоне, а да се сачува и до годину дана и постане стандардна зимница!
Реч је о сушеном парадајзу, деликатесу који се добија сушењем свежег парадајза на сунцу или у рерни, а омиљени продукт већине јесте онај у маслиновом уљу. Добар за мезе, салате, сендвиче, омлете...
Тачно порекло овог деликатеса се не зна, али највероватније потиче из Италије, где су га сушили на летњем сунцу, на цреповима крова.
Дехидрирани или сушени парадајз у уљу представља праву малу ризницу нутријената! Битно је знати да сушени парадајз задржава хранљиву вредност и богат је ликопеном, кључним за здравље костију и кардиоваскуларни систем, антиоксидансима, витамином Ц, витамином А, К, ниацином, тиамином, рибофлавином, гвожђем, магнезијумом, калијумом, као и влакнима.
Сушени парадајз задржава сласт и добија интензиван концентровани укус парадајза. Једна шоља сушеног парадајза садржи 140 калорија, преноси тосамја.медиа.
Овај медитерански специјалитет постао је веома популаран и у осталим деловима света осамдесетих и деведесетих година прошлог века, а могућности његовог коришћења у исхрани су бескрајне.
Често се служи уз мезе, ставља се у салате, сендвиче, омлете, пасте, рижото, ћуфте, песто…
Од њега се могу правити и разни намази, умаци, док пиреу, на пример, даје веома специфичан укус.
Како би се добио килограм овог гастрономског деликатеса, потребно је и до десетак килограма свежих плодова, јер током прераде парадајз губи воду, и то чак 93 % од своје тежине.
Парадајз који сами сушимо јефтинији је, а вероватно и укуснији. Као што знамо, парадајза има разних величина, облика и боја и сви се могу сушити, с тим што варијетети који имају више меса и мање воде дају пунији, меснатији сушени производ.
Крстарица
