METODA ZA ČUVANJE PARADAJZA VREDNA PAŽNJE Da se paradajz ne kupuje van sezone, a da se sačuva i do godinu dana i postane standardna zimnica!
Reč je o sušenom paradajzu, delikatesu koji se dobija sušenjem svežeg paradajza na suncu ili u rerni, a omiljeni produkt većine jeste onaj u maslinovom ulju. Dobar za meze, salate, sendviče, omlete...
Tačno poreklo ovog delikatesa se ne zna, ali najverovatnije potiče iz Italije, gde su ga sušili na letnjem suncu, na crepovima krova.
Dehidrirani ili sušeni paradajz u ulju predstavlja pravu malu riznicu nutrijenata! Bitno je znati da sušeni paradajz zadržava hranljivu vrednost i bogat je likopenom, ključnim za zdravlje kostiju i kardiovaskularni sistem, antioksidansima, vitaminom C, vitaminom A, K, niacinom, tiaminom, riboflavinom, gvožđem, magnezijumom, kalijumom, kao i vlaknima.
Sušeni paradajz zadržava slast i dobija intenzivan koncentrovani ukus paradajza. Jedna šolja sušenog paradajza sadrži 140 kalorija, prenosi tosamja.media.
Ovaj mediteranski specijalitet postao je veoma popularan i u ostalim delovima sveta osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, a mogućnosti njegovog korišćenja u ishrani su beskrajne.
Često se služi uz meze, stavlja se u salate, sendviče, omlete, paste, rižoto, ćufte, pesto…
Od njega se mogu praviti i razni namazi, umaci, dok pireu, na primer, daje veoma specifičan ukus.
Kako bi se dobio kilogram ovog gastronomskog delikatesa, potrebno je i do desetak kilograma svežih plodova, jer tokom prerade paradajz gubi vodu, i to čak 93 % od svoje težine.
Paradajz koji sami sušimo jeftiniji je, a verovatno i ukusniji. Kao što znamo, paradajza ima raznih veličina, oblika i boja i svi se mogu sušiti, s tim što varijeteti koji imaju više mesa i manje vode daju puniji, mesnatiji sušeni proizvod.
Krstarica
