СЕНКА КОЛОНИЈАЛИЗМА УЗНЕМИРИЛА ОКСФОРД Академици деценијама пили из лобање робиње са Кариба
Чланови академске заједнице на британском Востер колеџу у Окфорду деценијама су за пиће користили пехар направљен од људске лобање, открила је најновија књига професора Дена Хикса која истражује насилну колонијалну историју коришћења људских остатака, преносе данас британски медији.
Пехар направљен од углачаног горњег дела лобање са сребрном ивицом и постољем, користио се на формалним вечерама у том колеџу све до 2015, наводи Хикс, кустос светске археологије у музеју Пит Риверс у Оксфорду, а пише Гардијан.
У његовој књизи „Сви споменици ће пасти”, откривено је и да су у овој посуди послуживане и чоколадице пошто је почела да пропушта вино.
Како је Хикс навео, пошто је све више студената и гостију колеџа изразило узнемиреност због коришћења оваквог пехара, ритуал је укинут, а 2019. колеџ га је позвао да истражи порекло лобање.
Према речима Хикса, дебата о наслеђу колонијализма се углавном фокусира на то како су истакнути Британци, који су од њега профитирали, приказани на статуама или како су угледне институције добиле њихова имена.
Како је навео, он је,међутим, желео да прикаже да је идентитет жртава колонијалне владавине брисан из историје услед британских расистичких идеја и дехуманизације.
Хикс није пронашао податке о томе коме је припадала лобања претворена у чашу, иако анализе показују да је стара око 225 година, а посредни докази сугеришу да је потицала са Кариба и вероватно припадала жени која је служила као робиња.
Подаци о власницима пехара су, међутим, добро познати, а на сребрној ивици угравирано је име бившег студента Џорџ Пит-Риверса, који га је 1946. поклонио колеџу.
Њега је интернирала британска влада током Другог светског рата због подршке фашистичком лидеру Освалду Мозлију.
Пехар је био део приватне колекције деде Џорџа Пит-Риверса, који је основао музеј Пит Риверс 1884. године, а купио је овај предмет те исте године на аукцији код Сотбија.
Посланица лабуриста Бел Рибеиро-Ади, која председава парламентарном групом за репарације афричким земљама, изјавила је да је гнусно помислити како су привилеговани академци Оксфорда седели у свом богатству стеченом од вековног колонијалног насиља и отимања и пили из људске лобање некога ко је претворен у роба.
Портпарол колеџа Востер навео је да је руководеће тело ове установе одлучило да се пехар лобања похрани у архиву са поштовањем, где му се више не може приступити.
Хикс је у својој књизи навео да је колеџ решио ово питање на етички и пажљив начин.
Он је, међутим, у књизи поменуо да је било још оваквих примера када су истакнути Викторијанци излагали људске лобање у својим домовима или их поклањали музејима.
