Divlje deponije oko „majke Riđe”

od varoškog sedišta najudaljenije selo koje sami njeni žitelji počesto nazivaju i „majka Riđa“. Milica Vagić, predsednica Saveta riđičke MZ je kao problem navela, pre svih, divlje deponije na čijoj sanaciji bi dobrodošla podrška javnih komunalnih preduzeća, ali i rastinje pokraj puta koje ugrožava preglednost saobraćajnice i ugrožava bezbednost.

Odgovor Miodraga Pupovca, direktora JKP „Zelenilo“ bio je da je tokom vikenda završeno uređenje zelenih površina na teritoriji grada, pa je u planu da sledeći posao bude upravo orezivanje granja. Prema njegovim rečima Riđica će biti prioritet uzimajući u obzir činjenicu da je to jedan od gorućih problema koji može da se reši relativno lako i bez značajnijih ulaganja, a korist od ovog posla će biti velika. Ništa manje optimističan po pitanju uređenja sela nije bio ni njegov kolega, Nikola Pajić, direktor JKP „Čistoća“.

- Rešavanju problema divljih deponija će od sledeće godine moći temeljnije i lakše da se pristupi jer će od 1. januara, 2017. godine biti otvoren „Zeleni fond“ iz kog će moći da se finansiraju aktivnosti za rešavanje problema divljih deponija - najavio je Pajić.

O aktivnostima koje će uslediti za stanovnike Riđice govorio je Goran Nonković, direktor JKP „Prostor“:

- Nakon što smo završili jesenje spremanje sela, rad „Prostora“ je fokusiran na popis poslovnih prostora koji nemaju samostalno merno mesto za potrošnju električne energije. Cilj je da svaki poslovni prostor ima svoje samostalno brojilo. Takođe, radimo na reorganizaciji uslova i definisanju pravila prodaje na riđičkoj zelenoj pijaci, i definisanju statusa neaktivnog švapskog i jevrejskog groblja i njegovog održavanja.

Načelnik Odeljenja za poljoprivredu i ruralni razvoj Vladimir Katanić, je govoreći o uređenju atarskih puteva istakao da Odeljenje raspolaže sredstvima za uređenje atarskih puteva i kroz budžet za 2017. godinu će biti opredeljeno koji atarski put i u kojim mesnim zajednicama će biti uređivan, a u zavisnosti od zahteva samih MZ i aktivnosti na rešavanju problema atarskih puteva u  prethodnom periodu.

Govoreći o aktivnostima u oblasti kulture i očuvanja tradicije i kulturne baštine, meštani su naglasili da Riđica ima dva KUD-a, a njihov najveći problem je nedovoljno sredstava za funkcionisanje, ali stoji potreba da se rekonstruiše seoski Doma kulture. Gradonačelnica je pohvalila angažman i entuzijazam ljidi koji vode KUD-ove istakavši da se ne treba ograničavati samo na sredstva iz budžeta Grada Sombora već i na pokrajinske i republičke fondove.

M. Mć

Kaštel i vino

Kaštel, koji je svojevremeno pripadao baronskoj porodici Redl, decenijama unazad se smatra ogromnim potencijalom ovoga sela. Zamisao samih meštana je da jedan deo ovog objeka bude muzej i prostorije za udruženja. Prostrani podrum Kaštela mogao bi da služi kao prostor za degustaciju vina, po čemu je Riđica, odnedavno i zvanično priznata kao vinogorje, sve poznatija među enolozima, ali i običnim ljubiteljima vina.