Дивље депоније око „мајке Риђе”

од варошког седишта најудаљеније село које сами њени житељи почесто називају и „мајка Риђа“. Милица Вагић, председница Савета риђичке МЗ је као проблем навела, пре свих, дивље депоније на чијој санацији би добродошла подршка јавних комуналних предузећа, али и растиње покрај пута које угрожава прегледност саобраћајнице и угрожава безбедност.

Одговор Миодрага Пуповца, директора ЈКП „Зеленило“ био је да је током викенда завршено уређење зелених површина на територији града, па је у плану да следећи посао буде управо орезивање грања. Према његовим речима Риђица ће бити приоритет узимајући у обзир чињеницу да је то један од горућих проблема који може да се реши релативно лако и без значајнијих улагања, а корист од овог посла ће бити велика. Ништа мање оптимистичан по питању уређења села није био ни његов колега, Никола Пајић, директор ЈКП „Чистоћа“.

- Решавању проблема дивљих депонија ће од следеће године моћи темељније и лакше да се приступи јер ће од 1. јануара, 2017. године бити отворен „Зелени фонд“ из ког ће моћи да се финансирају активности за решавање проблема дивљих депонија - најавио је Пајић.

О активностима које ће уследити за становнике Риђице говорио је Горан Нонковић, директор ЈКП „Простор“:

- Након што смо завршили јесење спремање села, рад „Простора“ је фокусиран на попис пословних простора који немају самостално мерно место за потрошњу електричне енергије. Циљ је да сваки пословни простор има своје самостално бројило. Такође, радимо на реорганизацији услова и дефинисању правила продаје на риђичкој зеленој пијаци, и дефинисању статуса неактивног швапског и јеврејског гробља и његовог одржавања.

Начелник Одељења за пољопривреду и рурални развој Владимир Катанић, је говорећи о уређењу атарских путева истакао да Одељење располаже средствима за уређење атарских путева и кроз буџет за 2017. годину ће бити опредељено који атарски пут и у којим месним заједницама ће бити уређиван, а у зависности од захтева самих МЗ и активности на решавању проблема атарских путева у  претходном периоду.

Говорећи о активностима у области културе и очувања традиције и културне баштине, мештани су нагласили да Риђица има два КУД-а, а њихов највећи проблем је недовољно средстава за функционисање, али стоји потреба да се реконструише сеоски Дома културе. Градоначелница је похвалила ангажман и ентузијазам љиди који воде КУД-ове истакавши да се не треба ограничавати само на средства из буџета Града Сомбора већ и на покрајинске и републичке фондове.

М. Мћ

Каштел и вино

Каштел, који је својевремено припадао баронској породици Редл, деценијама уназад се сматра огромним потенцијалом овога села. Замисао самих мештана је да један део овог објека буде музеј и просторије за удружења. Пространи подрум Каштела могао би да служи као простор за дегустацију вина, по чему је Риђица, однедавно и званично призната као виногорје, све познатија међу енолозима, али и обичним љубитељима вина.