Na 16. Strateškom forumu u fokusu budućnost Evrope

U uvodnom delu Foruma učesnicima se obraćaju premijer Slovenije Janez Janša, ministar spoljnih poslova Slovenije Anže Logar i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.



Predsednik Vučić sedi pored premijera Albanije Edija Rame i predsednika Evropskog parlamenta Davida Sasolija.



Inače, Vučić kao jedini političar iz regiona učestvuje na prvom liderskom panelu posvećenom budućnosti Evrope i njene otpornosti na izazove.



O toj temi razgovaraće predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli, premijeri Češke Andrej Babiš, Slovačke Eduard Heger, Slovenije Janez Janša, Grčke Kirijakos Micotakis, Mađarske Viktor Orban i Hrvatske Andrej Plenković.



Na tom panelu učestvovaće i državni sekretar Vatikana Pietr Parolin, predsednik Saveta EU Šarl Mišel i evropska komesarka za demografiju i demokratiju Dubravka Šuica.



Predsednik Srbije je ranije izjavio da će na Strateškom forumu na Bledu imati brojne razgovore, i da će, kao jedini političar iz regiona, učestvovati na panelu u evropskom formatu.



Vučić će se na Bledu sastati sa predsednikom Saveta EU Šarlom Mišelom i sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom.



U okviru Foruma biće razmatrano i proširenje EU, a na panelu posvećenom toj temi, koji će otvoriti predsednik Slovenije Borut Pahor, učestvovaće predsednik Bugarske Rumen Radev, premijer Slovenije Janez Janša, članovi Predsedništva BiH, premijeri Crne Gore Zdravko Krivokapić, Albanije Edi Rama, Severne Makedonije Zoran Zaev, Poljske Mateuš Moravjecki, premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti, kao i novi Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Kristijan Šmit.



Na tom panelu, biće i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, kao i komesar za proširenje Oliver Varheji.



Generalni sekretar BSF-a Petar Grk rekao je da će oko 170 panelista iz celog sveta razgovarati o različitim aspektima budućnosti Evrope i da je to prioritet.



Slaba EU nije nikome u interesu. Slaba EU znači nejasnu budućnost, kako u pogledu naših međusobnih odnosa, tako i uloge koju će EU imati u budućoj međunarodnoj arhitekturi. Debata je dostigla fazu u kojoj je potrebno pronaći rešenje kako možemo nastaviti da živimo zajedno kao EU ili kao Evropa, rekao je Grk.



Objasnio je da će četiri glavne teme na konferenciji biti budućnost Evrope, transatlantski odnosi, razvoj i digitalizacija, kao i da će raspravu o transatlantskim odnosima obeležiće dešavanja u Avganistanu, a razgovori o državnom razvoju biće povezani sa borbom protiv klimatskih promena..



Na dnevnom redu će, kako Grk kaže, biti i pandemija Kovid-19, a ovogodišnji paneli fokusirani su na oporavak od pandemije.

 

Potpredsednica Evropske komisije Dubravka Šuica upozorila je danas na Bledskom forumu da će Evropljani za pola veka, ako se nastavi postojeći negativan demografski trend u EU, činiti samo četiri odsto svetske populacije.

Šuica je na Lider's penelu, na kojem je učestvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorila o vezi demografije i demokratije, a tim povodom precizirala je da 80 odsto EU čine ruralne sredine.

"Trećina populacije upravo živi u tim krajevima, što je jako veliki ali neiskorišćeni potencijal. Tokom pandemije to se pokazalo, ruralne sredine su postale privlačne, ali ako nemate širokopojasni internet ne možete ništa, ne možete kreirati poslove...", rekla je Šuica i naglasila da danas nije važno gde neko živi ako postoji jak internet.

Mnogi ljudi u ruralnim i udaljenim krajevima između ostalog i zato se osećaju ostavljenim iza ostalih građana i onda oni zato počinju da krive demokratsku situaciju i institucije važne za demokratske promene.

Kako ćemo uticati i boriti se protiv različtih izazova, klimatskih promena, jačati ekonomiju ako nas bude samo četiri odsto, pitala je Šuica upitana da li možemo računati na Evropu bez Evropljana.

Šuica je ocenila da bi migracije mogle biti jedna od solucija za takvu situaciju, ali ne one iz 2015. godine.

Potrebno je upravljati migracijama, rekla je potpredsednica EK i naglasila da je potrebno misliti i na veštačku inteligenciju, robotiku, na stope moratliteta i moratliteta, a istovremeno treba kreirati sredinu u kojoj će i ljudi u ruralnim sredinama imati iste uslove za život.

Predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli izjavio je danas na Bledskom strateškom forumu da je sada pravi trenutak da EU uloži novu energiju u proces proširenja i da pre svega misli na zemlje Zapadnog Balkana.

Sasoli je na prvom liderskom panel BSF - a "Budućnost Evrope - odoleti i istrajati", na kome učestvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, rekao da je EU potrebna zajednička odbrambena politika "koja nema odgovore još od 1953. godine", kao i da EU mora da zaštiti svoje granice.

Takođe, istakao je da u tome značajnu ulogu imaju i, kako je rekao, partneri i bliski prijatelji EU - zemlje Zapadnog Balkana, "od Beograda do Tirane, Skoplja, Sarajeva, Prištine i Podgorice".

"Zemlje ZB su deo naše istorije, delimo zajednički identitet. Zato moramo da priznamo sebi da u procesu pristupanja moramo da preispitamo ovaj proces, jer ne mogu da čekaju decenijama da se pridurže evropskoj porodici. Svako odlaganje zato može da dovede do toga da ZB padne u ruke drugih aktera", naglasio je Sasoli.

Istakao je, takođe, da stabilan, miran i demokratski kontinet može da donese veliku korist za sve građane Evrope.

"Sada je trenutak da uložimo novu energiju u proces proširenja i zato sam uveren da će slovančeko predsedavanje doprineti i igrati važnu ulogu po tom pitanju u narednih nekoliko meseci", kazao je on.

Sasoli je dodao da je i za EU ovo teško vreme u istoriji, ali i vreme koje pruža velike mogućnosti i da zato treba da budu odgovorni oni koji vode EU jer će im suditi istorija.

Predsednik Evropskog parlamenta je istakao da je zato važno organizovanje BSF i debata o odgovorima na izazove današnjice i o budućnosti Evrope.

Kazao je da treba delovati svakog dana u skladu sa evropskim vrednostima i principima.

Sasoli je preneo rezultate novog Eurobarometra, koji pokazuju koliko je za građane Evrope poštovanje vladavine prava, pa tako 81 odsto Evropljana veruje da EU treba da alocira fondove jedino zemljama članicama koje poštuju vladavinu prava.

Takođe, 85 odsto Evropljana veruje da poštovanje ljudskih prava, demokratije i vladavine prava treba da budu prioritet u spoljnoj politici Unije i dodao da te vrednosti nisu samo prazne reči.

Sasoli je rekao da je sada, u vreme pandemije kovida 19, pitanje zajedničke budućnosti Evrope urgentno, kao i da je ova kriza učinila da Evropljani budu svesniji i svoje snage, ali i slabosti.

"Ali i da budemo svesni da treba da budemo bolji", rekao je Sasoli i istakao da su zato potrebni novi nivoi saradnje.

Slovenački premijer Janez Janša izjavio je danas, na Bledskom strateškom forumu, da je glavni izazov evropskih integracija osiguranje jedinstva uz poštovanje različitosti, dodajući da vidi Evropu u budućnosti kao jaku EU sa jakim državama članicma, proširenu na Zapadni Balkan, u miru sa sobom, i mirnim i prosperitetnim okruženjem.

Janša je, u uvodnom obraćaju na Bledskom strateškom forumu, podsetio da je Slovenija pristupila Uniji 2004. godine, što nije, kaže, videla samo kao mogućnost za ekonomski napredak, već kao povratak osnovnim vrednostima, dodajući da je Unija danas drugačija nego što je bila tokom prvog predsedavanja Slovenije 2008. godine.

Prvo slovenačko predsedavanje bilo je, kaže, poslednje koje nije obeležila kriza, finansijska, migranstka kriza, Bregzit...

"Nadamo se da u vremenu pred nama delovanje EU mora postati strateško i dugoročno, usmereno na postizanje cilja koji su postavili očevi osnivaci EU - Evropa slobodna, cela i u miru sa sobom i susedima", rekao je Janša.

On je naveo da je glavni izazov evropskih integracija osiguranje jedinstva uz poštovanje različitosti, dodajući da je jasno da poštoji više vizija budućnosti Evrope, ali da to ne sme biti razlog za podele.

Kako je rekao, moraju se naći odgovori na sve izazove a to se neće destiti ako smo podeljeni.

"Ne moramo da izmišljamo toplu vodu, ali, moramo se vratiti na početak - traženje konsenzusa, uzajamno poštovanje i solidarnost", rekao je Janša.

Kako je rekao, počeo je govor sa podsećanjem da je Slovenija pre tri decenije stekla nezavisnost, a zaključuje ga pogledom u naredne decenije.

"Zamislimo i vidimo Evropu i EU koja je zasnovana na evropskoj civilizaciji, jaku Uniju koja počiva na jakim državama članicama, proširenu novim članicama sa Zapadnog Balkana, sa snažnim evropskim institucijama. Vidimo EU koja je u miru sa sobom i sa mirnim i prosperitetnim okruženjem", rekao je Janša.

Češki premijer Andrej Babiš izjavio je danas da je neophodno da se jasno i glasno kaže da li će EU primiti Srbiju u članstvo i izrazio žaljenje što se samo razgovara o proširenju Unije, ali ne i Šengena.

"Recimo jasno i glasno da li ćemo uzeti zapadni Balkan u Šengen, uključujići Srbiju i našeg prijatelja Aleksandra Vučuća ili ne, i gde ćemo braniti naše granice (od ilegalnih migranata)", rekao je Babiš na panelu lidera na Strateškom evropskom forumu na Bledu, posvećenom budućnosti EU.

Babiš je upitao zašto se, kada se priča o proširenju EU, ne priča o proširenju Šengena i zašto Rumunija, Hrvatska i Bugarska i dalje čekaju da uđu u šengensku zonu.

"Gde je strategija, nikada nismo pričali o proširenju Šnegena iako je to mnogo lakše od pregovora o proširenju, EU nije ispunila ni to obećanje", rekao je Babiš.

Češki premijer je naglasio da kada je reč o migrantima teba da se zna da su to ilegalni migranti na kojima su krijumčari zarađili šest milijardi evra.

Naveo je da su jedino oni i Mađari jasno i glasno rekli stop, da to tako ne može, i dodao da bi zaustavljanje migracija mogo da se reši kao i ranije pregovorima sa predsedikom Turske Taipom Režepom Erdoganom.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković istakao je danas na Bledskom strateškom forumu da u Evropskoj uniji nema konsenzusa po pitanju migracija, dodajcuhi da se moraju približiti stavovi o tome, ali da to neće biti lak posao.

Plenković je, na panelu posvećenom budućnosti Evrope, konstatovao da i ta debala daje pravo svetlo kako se EU oseća danas, po različitim pitanjima i dešavanjima.

Tako je naveo da u Uniji ima onih koji bi voleli da EU bude oštrija prema Turskoj, dok su drugi za rešenje sa Turskom po pitanju migracija, neki žlee da otvore nove puteve saradnje sa Rusijom, iz ekonomskih i globalnih razloga, dok su drugi veoma striktni prema Moskvi zbog Krima, Donjecka...

"Ima onih koji su oduševljeni proširenjem Unije na sve zemlje jugoistočne Evrope, i lično sam zastupao taj stav od kako se bavim politikom, dok drugi nisu za to, pa su alergični ako pomenete bilo šta što počinje na slovo E", rekao je Plenković.

On je primetio i da je, kada je reč o budućnosti EU, jedan od ključnih problema i izazova loša demografska slika.

"Polovina članica ima negativan prirodni priraštaj, centralni izazov je demnografski deficit", smatra Plenković.

Takođe, dodao je da je odlazak Velike Britanije iz Unije strateški gubitak, u različitim oblastima, što će se, kaže, tek osetiti.

Dodao je da i da je fokus na "Zelenoj agendi", a da nema kovid krize debata bi se i više vodila o klimatskim promenama.

On je dodao i da bi voleo da Hrvatska bude u Šengenu danas, ali da Šengen nije danas isto kao pre nekoliko godina, zbog staraha od teoririzma i migrantske krize.

"Po pitanju migracije, biću realan, tu nema konsenzusa, zato se Dablinski sporazum ne sprovodi, ne revidira. Moramo da se približimo jedni drugima, a to neće biti lako. Biće teško Šarlu (Mišelu, predsedniku Evropskog saveta) da organizuje takvu debatu", rekao je Plenković.

Premijer Slovačke Eduard Heger konstatovao je na to da je Evropa kontinent sa različitim porblemima, te da se zato predlažu različita rešenja, jer su i pogledi ljudi koje lideri zemalja predstavljaju različiti.

On je rekao da se svi moraju biti saglasni oko osnovnih vrednosti, koje, kaže, daju pravac kojim treba ići, dodajući da EU treba da bude proaktivna.

Premijer Slovenije Janez Janša rekao je da je tužan što je u poslednjih 10 godina, 90 odsto tema nisu posvećene strateškim pitanjima, kako da se reše pitanja oko nekih strateških ciljeva, već kako "istrošiti" EU, a ne kako je proširiti.

"To je potpuno pogrešan put i pogrešna poruka", rekao je Janša i dodao da će proces proširenja biti ključan tokom slovenačkog predsedavanja.

Treba da razmišljamo kako da rešavamo probleme a ne kako da ih otvaramo, dodao je slovenački premijer.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je da, ako se želi više prosperiteta, mora biti više koordinacije i kooperacije u EU, iako postoje različita mišljenja i stavovi.