Bledski forum, Vučić: Na evropskom smo putu, ali očekujemo više poštovanja

Vučić je na otvaranju Bledskog strateškog foruma, u kratkom obraćanju na otvaranju liderskog panela "Evropa posle Bregzita i kovida19", rekao da postoji deo građana koji ne podržava evropske integracije, posebno zbog kosovskog pitanja, ali da to ne utiče na političku odluku da je Srbija na evropskom putu.

Predsednik je rekao da je uvek bio veoma jasan i da uvek ponavlja poruku da je Srbija na evropskom putu i da mu je posvećena, ali da Srbija takođe vidi da ona nije glavna tema među zemljama EU, što je, kaže, i normalno u ovim okolnostima.

Na komentar moderatora Nika Gauinga, inače gostujućeg profesora Kraljevskog koledža u Velikoj Britaniji, da je tokom Svetskog ekonomskog foruma stavio do znanja da je Srbija zainteresovana za EU do određene granice, Vučić je rekao da je tada govorio o tome da je Srbija očekivala više poštovanja od Evropske unije.

"Možda su i ljudi iz EU očekivali više poštovanja s naše strane. Obe strane bi trebalo da učine koliko mogu da poboljšaju stvari. Moram da kažem da je to nešto što moramo da uradimo za zajednički boljitak", rekao je Vučić.

Na opasku Gauinga da je Vučić tada za Euronjuz rekao da Srbija nije veoma entuzijastična, Vučić je rekao da je to tačno, jer postoji 40 procenata građana koji su protiv ulaska u EU, mahom zbog toga što vide EU kao organizaciju koja pravi pritisak kad je u pitanju kosovska nezavisnost.

"To je istina, ali to ne utiče na naše političke odluke. Mi smo na evropskom putu, vidimo mnogo teškoća, ne pripadamo naprednim ekonomijama, ali nećemo ući ove godine u recesiju, ide nam dobro", rekao je Vučić.

Izjava Bojka Borisova o nesolidarnosti EU na početku korona krize poslužila je danas predsedniku Srbije Aleksandru Vuciću da još jednom ukaže na dvostruke evropske standarde, te na prednosti pripadanja "klubu" EU.

Vučić je, naime, podsetio da je on na početku krize skrenuo pažnju na to da EU nije pokazala jedinstvo i solidarnost i da su ga zbog toga napali, kako je rekao, bukvalno svi.

"Viktor Orban je to sada potvrdio", rekao je Vučić na panelu Bledskog strateškog foruma i dodao da Borisova niko ne kritikuje zato što je "on deo kluba EU".

"Tako da sam naučio da je uvek bolje pripadati klubu, nego biti van njega i Srbija želi da bude deo kluba EU", rekao je Vučić.

Ipak, kaže, iako Srbija nije član "kluba", a on samo jedan "mali čovek", upravo ga je pozvala kancelarka Angela Merkel, preneo je učesnicima Foruma.

On se pozvao i na paralelu sa napadima na nemački Bundestag i na srpski parlament, te podsetio da je u Beogradu tom prilikom 27 ljudi uhapšeno, a većina pušetna već sledećeg dana, dok je u Nemačkoj bio samo pokušaj napada odnosno ulaska u parlament, a uhpašeno je 300 ljudi.

"Tukli su ih oštro i dok je to kod nas bio čin diktatorstva u Nemačkoj je to bio čin odbrane demokratije".

Vučić je ponovio da Srbija želi da bude deo kluba EU, od koje inače primamo veliku podršku, ali imamo i svoje stavove i vidimo šta se dešava u EU.

Moramo da sarađujemo i sa EU na političkom, a sa SAD na ekonomskom polju i ako odustanemo od saradnje sa SAD oni nama neće biti neprijatelji, ali će nam biti oponent, rekao je Vučić i dodao da su sve to geopolitičke igre.

Vučić je zatim napustio salu kako bi obavio telefonski razgovor sa nemačkom kancelarkom.

Tradicionalni Bledski strateški forum, koji ove godine nosi naziv "Evropa posle Bregzita i Kovida19", otvoren je danas na Bledu, a predsednik Slovenije Borut Pahor poručio je da sve krize - migrantska, ekonomska, Bregzit, virus korona... zahtevaju jedinstvo čitave Evropske unije i jedinstveni odgovor.

Pahor je izrazio nadu da će nedavno usvojeni finansijski plan EU doprineti ublažavanju posledica krize koju je izazvala pandemija virusa korona u svim zemljama Unije.

"Teme kojima ćemo se baviti ove godine jesu izazovi i mogućnosti u novoj normalnosti, i kada je reč o političkim, socijalnim i ekonomskim promenama", rekao je Pahor na otvaranju Bledskog foruma.

Kaže da je i Slovenija posvećena novim izazovima, a među njima su multilateralizam, aktivno učvršćivanje u EU i NATO, dobrosusedski odnosi i doprinos globalnom miru i bezbednosti.

"Prilagodićemo se novoj realnosti, jer Slovenija želi da bude jedan od ključeva više integrisane i razvijene Evrope, kao članica Evrozone i Šengen zone, Slovenija je za dublju i ujedinjeniju EU, ne samo Slovenija, već sve članice EU moraju da teže da se ne ugrožava jedinstvo i da rade na konsolidaciji", poručio je Pahor.

Pozvao je sve u Evropi da prihvate sve identitete, a da istovremeno sačuvaju jedinstvo EU na spoljnom planu.

Ocenio je da su regionalne inicijative za saradnju veoma bitne i plodnosne u cilju kreiranja efikasnije EU i da to, ističe, doprinosi očuvanju od podela, ali i očuvanju transatlantskih odnosa s jedne strane, i normalnoj saradnja sa Rusijom i Kinom s druge strane.

Šest meseci nakon što je srpski predsednik Aleksandar Vučić još na početku pandemije virusa korona kritikovao Evropsku uniju zbog nesolidarnosti i neadekvatnog odgovora na pandemiju virusa korona, isto to je učnio danas bugarski premijer Bojko Borisov.

Na panelu u okviru Bledskog foruma, Borisov je kritikovao EU zbog neadekvanog odgovora na pandemiju virusa korona i ocenio da u EU nije bilo dovoljno solidarnosti i da evropska zajednica nije bila spremna za krizu.

Predsednik Vučić, koji je takođe bio učesnik panela, podsetio je da kada je on to rekao, pre šest meseci, bio kritikovan od svih.

"Pokazali smo da u uslovima vojnih situacija i pandemije nismo spremni", rekao je Borisov i dodao da je Bugarska pokazala solidarnost i da je medicinsku opremu slala drugim evropskim zemljama.

"Nije Evropa naučila ništa na osnovu ove pandemije. Mi nemamo nijedan medicinski protokol, nemamo jasno definisano nosimo li maske ili ne...", primetio je Borisov.

Ističe da se tokom pandemije svaka zemlja bavila sobom i da su se čak "takmičile" koja će pre da zatvori granice.

Premijeri sedam država članica EU - Češke, Italije, Slovenije, Poljske, Mađarske, Hrvatske i Bugarske su u okviru liderskog panela "Evropa posle Bregzita i Kovida19" na Bledskom forumu podelili svoje stavove o funkcionisanju evropske zajednice tokom pandemije, njenoj ekonomskoj ulozi u svetu, ali i o tome gde je vide u budućnosti.

Bugarski premijer Bojko Borisov je poput srpskog predsednika Aleksandra Vučića, a koji je to uradio još na početku pandemije pre šest meseci, kritikovao EU po pitanju reagovanja na pandemiju virusa korona i ocenio da u EU nije bilo dovoljno solidarnosti i da evropska zajednica nije bila spremna za krizu.

"Nije Evropa naučila ništa na osnovu ove pandemije. Mi nemamo nijedan medicinski protokol, nemamo jasno definisano nosimo li maske ili ne...", primetio je Borisov.

Ističe da se tokom pandemije svaka zemlja bavila sobom i da su se čak "takmičile" koja će pre da zatvori granice.

Hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio je da ni od koga u EU nije dobio signal da nešto tokom predsedavanja Hrvatske EU nije bilo kako treba.

"Pet dana nakon početka predsedavanja odneli smo pobedu na izborima, a nikada nisam dobio signal da je nesto pogrešno u našoj politici i vrednostima, naprotiv", rekao je Plenković tokom diskusije na Bledskom strateškom forumu.

Kako kaže, tokom pet meseci predsedavanja važile su preventivne mere, uvedene zbog pandemije virusa Kovid-19 ali, istakao je on, potreban je globalni odgovor na pandemiju.

Prema njegovim rečima, potrebno je uskladiti evropske mere sa opštim, a mora da se obezbedi konsenzus i kada se radi o lekovima, vakcinama...

"EU bi mogla više da uradi. Potreban nam je zajednički odgovor", rekao je Plenković.

Slovenački premijer Janez Janša izjavio je da je Hrvatska dobro obavila Predsedavanje u tom periodu i najavio da će predsedavanje Slovenije EU naredne godine proteći u post Bregzit eri.

On je rekao da se bliži zima i da samim tim raste zabrinutost kako sačuvati bezbednost ljudi, a da ekonomija funkcioniše.

Poljski premijer Mateuš Moravijecki smatra da su suverene zemlje reagovale brzo na pandemiju i da je Poljska bila uspešnija od drugih zemalja.

On je poručio da su potrebne tri stvari koje bi EU trebalo da uradi, a kao prvu on je istakao da bi trebalo očuvati transatlantsko jedinstvo kao stub bezbednosti.

"Drugo da centralna Evropa postane lokomotiva i motor rasta i procvata cele EU. Pustite nas da radimo svoj posao. Treće - zajednička vizija da se razumemo bolje uprkos različitostima", ocenio je on.

Premijer Mađarske Viktor Orban smatra da je EU u problemu, jer nije prepoznala svoju novu poziciju u ekonomiji i da više nije ta koja menja igru, već da su tu i SAD i Kina.

"Nemamo evropsku vojsku i to je takođe jedan od problema što više nismo odlučioci u igri", rekao je Orban.

Premijer Češke Andrej Babiš kao izazove koje očekuju EU vidi i razgovore o konkretnim planovima, bezbednosti i teritoriji koja uključuje i priču o Srbiji.

Bugarsku, Rumuniju, Hravtsku i Srbiju moramo odmah da uzmemo u Šengen, rekao je Babiš i dodao da Evropa treba da raspravlja o Balkanu kao i da se reši pitanje da li će te zemlje biti deo Šengena ili ne.

Česki premijer naveo je da Evropu očekuju i razgovori i o vojsci, NATO-u, potencijalima tržišta, pre i posle korona virusa, trgovini, novim sporazumima.

Kao jedan od izazova, ocenio je i izbore u SAD.

Premijer Italije Đuzepe Konte rekao je da je Italija tokom udara korona virusa, koji je bio najsnažniji u Evropi, naučila najvažnije, šta znači reč solidarnost.

Govorio je i o koracima koje je EU poduzela, Evropska komisija i centralna banka, tokom četvoromesečne borbe sa pandemijom.