На 16. Стратешком форуму у фокусу будућност Европе

У уводном делу Форума учесницима се обраћају премијер Словеније Јанез Јанша, министар спољних послова Словеније Анже Логар и председник Европског савета Шарл Мишел.



Председник Вучић седи поред премијера Албаније Едија Раме и председника Европског парламента Давида Сасолија.



Иначе, Вучић као једини политичар из региона учествује на првом лидерском панелу посвећеном будућности Европе и њене отпорности на изазове.



О тој теми разговараће председник Европског парламента Давид Сасоли, премијери Чешке Андреј Бабиш, Словачке Едуард Хегер, Словеније Јанез Јанша, Грчке Киријакос Мицотакис, Мађарске Виктор Орбан и Хрватске Андреј Пленковић.



На том панелу учествоваће и државни секретар Ватикана Пиетр Паролин, председник Савета ЕУ Шарл Мишел и европска комесарка за демографију и демократију Дубравка Шуица.



Председник Србије је раније изјавио да ће на Стратешком форуму на Бледу имати бројне разговоре, и да ће, као једини политичар из региона, учествовати на панелу у европском формату.



Вучић ће се на Бледу састати са председником Савета ЕУ Шарлом Мишелом и са специјалним изаслаником ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирославом Лајчаком.



У оквиру Форума биће разматрано и проширење ЕУ, а на панелу посвећеном тој теми, који ће отворити председник Словеније Борут Пахор, учествоваће председник Бугарске Румен Радев, премијер Словеније Јанез Јанша, чланови Председништва БиХ, премијери Црне Горе Здравко Кривокапић, Албаније Еди Рама, Северне Македоније Зоран Заев, Пољске Матеуш Моравјецки, премијер привремених институција у Приштини Аљбин Курти, као и нови Високи представник међународне заједнице у БиХ Кристијан Шмит.



На том панелу, биће и председник Европског савета Шарл Мишел, као и комесар за проширење Оливер Вархеји.



Генерални секретар БСФ-а Петар Грк рекао је да ће око 170 панелиста из целог света разговарати о различитим аспектима будућности Европе и да је то приоритет.



Слаба ЕУ није никоме у интересу. Слаба ЕУ значи нејасну будућност, како у погледу наших међусобних односа, тако и улоге коју ће ЕУ имати у будућој међународној архитектури. Дебата је достигла фазу у којој је потребно пронаћи решење како можемо наставити да живимо заједно као ЕУ или као Европа, рекао је Грк.



Објаснио је да ће четири главне теме на конференцији бити будућност Европе, трансатлантски односи, развој и дигитализација, као и да ће расправу о трансатлантским односима обележиће дешавања у Авганистану, а разговори о државном развоју биће повезани са борбом против климатских промена..



На дневном реду ће, како Грк каже, бити и пандемија Ковид-19, а овогодишњи панели фокусирани су на опоравак од пандемије.

 

Потпредседница Европске комисије Дубравка Шуица упозорила је данас на Бледском форуму да ће Европљани за пола века, ако се настави постојећи негативан демографски тренд у ЕУ, чинити само четири одсто светске популације.

Шуица је на Lidеr's пенелу, на којем је учествовао и председник Србије Александар Вучић говорила о вези демографије и демократије, а тим поводом прецизирала је да 80 одсто ЕУ чине руралне средине.

"Трећина популације управо живи у тим крајевима, што је јако велики али неискоришћени потенцијал. Током пандемије то се показало, руралне средине су постале привлачне, али ако немате широкопојасни интернет не можете ништа, не можете креирати послове...", рекла је Шуица и нагласила да данас није важно где неко живи ако постоји јак интернет.

Многи људи у руралним и удаљеним крајевима између осталог и зато се осећају остављеним иза осталих грађана и онда они зато почињу да криве демократску ситуацију и институције важне за демократске промене.

Како ћемо утицати и борити се против различтих изазова, климатских промена, јачати економију ако нас буде само четири одсто, питала је Шуица упитана да ли можемо рачунати на Европу без Европљана.

Шуица је оценила да би миграције могле бити једна од солуција за такву ситуацију, али не оне из 2015. године.

Потребно је управљати миграцијама, рекла је потпредседница ЕК и нагласила да је потребно мислити и на вештачку интелигенцију, роботику, на стопе моратлитета и моратлитета, а истовремено треба креирати средину у којој ће и људи у руралним срединама имати исте услове за живот.

Председник Европског парламента Давид Сасоли изјавио је данас на Бледском стратешком форуму да је сада прави тренутак да ЕУ уложи нову енергију у процес проширења и да пре свега мисли на земље Западног Балкана.

Сасоли је на првом лидерском панел БСФ - а "Будућност Европе - одолети и истрајати", на коме учествује и председник Србије Александар Вучић, рекао да је ЕУ потребна заједничка одбрамбена политика "која нема одговоре још од 1953. године", као и да ЕУ мора да заштити своје границе.

Такође, истакао је да у томе значајну улогу имају и, како је рекао, партнери и блиски пријатељи ЕУ - земље Западног Балкана, "од Београда до Тиране, Скопља, Сарајева, Приштине и Подгорице".

"Земље ЗБ су део наше историје, делимо заједнички идентитет. Зато морамо да признамо себи да у процесу приступања морамо да преиспитамо овај процес, јер не могу да чекају деценијама да се придурже европској породици. Свако одлагање зато може да доведе до тога да ЗБ падне у руке других актера", нагласио је Сасоли.

Истакао је, такође, да стабилан, миран и демократски континет може да донесе велику корист за све грађане Европе.

"Сада је тренутак да уложимо нову енергију у процес проширења и зато сам уверен да ће слованчеко председавање допринети и играти важну улогу по том питању у наредних неколико месеци", казао је он.

Сасоли је додао да је и за ЕУ ово тешко време у историји, али и време које пружа велике могућности и да зато треба да буду одговорни они који воде ЕУ јер ће им судити историја.

Председник Европског парламента је истакао да је зато важно организовање БСФ и дебата о одговорима на изазове данашњице и о будућности Европе.

Казао је да треба деловати сваког дана у складу са европским вредностима и принципима.

Сасоли је пренео резултате новог Еуробарометра, који показују колико је за грађане Европе поштовање владавине права, па тако 81 одсто Европљана верује да ЕУ треба да алоцира фондове једино земљама чланицама које поштују владавину права.

Такође, 85 одсто Европљана верује да поштовање људских права, демократије и владавине права треба да буду приоритет у спољној политици Уније и додао да те вредности нису само празне речи.

Сасоли је рекао да је сада, у време пандемије ковида 19, питање заједничке будућности Европе ургентно, као и да је ова криза учинила да Европљани буду свеснији и своје снаге, али и слабости.

"Али и да будемо свесни да треба да будемо бољи", рекао је Сасоли и истакао да су зато потребни нови нивои сарадње.

Словеначки премијер Јанез Јанша изјавио је данас, на Бледском стратешком форуму, да је главни изазов европских интеграција осигурање јединства уз поштовање различитости, додајући да види Европу у будућности као јаку ЕУ са јаким државама чланицма, проширену на Западни Балкан, у миру са собом, и мирним и просперитетним окружењем.

Јанша је, у уводном обраћају на Бледском стратешком форуму, подсетио да је Словенија приступила Унији 2004. године, што није, каже, видела само као могућност за економски напредак, већ као повратак основним вредностима, додајући да је Унија данас другачија него што је била током првог председавања Словеније 2008. године.

Прво словеначко председавање било је, каже, последње које није обележила криза, финансијска, мигранстка криза, Брегзит...

"Надамо се да у времену пред нама деловање ЕУ мора постати стратешко и дугорочно, усмерено на постизање циља који су поставили очеви осниваци ЕУ - Европа слободна, цела и у миру са собом и суседима", рекао је Јанша.

Он је навео да је главни изазов европских интеграција осигурање јединства уз поштовање различитости, додајући да је јасно да поштоји више визија будућности Европе, али да то не сме бити разлог за поделе.

Како је рекао, морају се наћи одговори на све изазове а то се неће дестити ако смо подељени.

"Не морамо да измишљамо топлу воду, али, морамо се вратити на почетак - тражење консензуса, узајамно поштовање и солидарност", рекао је Јанша.

Како је рекао, почео је говор са подсећањем да је Словенија пре три деценије стекла независност, а закључује га погледом у наредне деценије.

"Замислимо и видимо Европу и ЕУ која је заснована на европској цивилизацији, јаку Унију која почива на јаким државама чланицама, проширену новим чланицама са Западног Балкана, са снажним европским институцијама. Видимо ЕУ која је у миру са собом и са мирним и просперитетним окружењем", рекао је Јанша.

Чешки премијер Андреј Бабиш изјавио је данас да је неопходно да се јасно и гласно каже да ли ће ЕУ примити Србију у чланство и изразио жаљење што се само разговара о проширењу Уније, али не и Шенгена.

"Рецимо јасно и гласно да ли ћемо узети западни Балкан у Шенген, укључујићи Србију и нашег пријатеља Александра Вучућа или не, и где ћемо бранити наше границе (од илегалних миграната)", рекао је Бабиш на панелу лидера на Стратешком европском форуму на Бледу, посвећеном будућности ЕУ.

Бабиш је упитао зашто се, када се прича о проширењу ЕУ, не прича о проширењу Шенгена и зашто Румунија, Хрватска и Бугарска и даље чекају да уђу у шенгенску зону.

"Где је стратегија, никада нисмо причали о проширењу Шнегена иако је то много лакше од преговора о проширењу, ЕУ није испунила ни то обећање", рекао је Бабиш.

Чешки премијер је нагласио да када је реч о мигрантима теба да се зна да су то илегални мигранти на којима су кријумчари зарађили шест милијарди евра.

Навео је да су једино они и Мађари јасно и гласно рекли стоп, да то тако не може, и додао да би заустављање миграција мого да се реши као и раније преговорима са председиком Турске Таипом Режепом Ердоганом.

Премијер Хрватске Андреј Пленковић истакао је данас на Бледском стратешком форуму да у Европској унији нема консензуса по питању миграција, додајцухи да се морају приближити ставови о томе, али да то неће бити лак посао.

Пленковић је, на панелу посвећеном будућности Европе, констатовао да и та дебала даје право светло како се ЕУ осећа данас, по различитим питањима и дешавањима.

Тако је навео да у Унији има оних који би волели да ЕУ буде оштрија према Турској, док су други за решење са Турском по питању миграција, неки жлее да отворе нове путеве сарадње са Русијом, из економских и глобалних разлога, док су други веома стриктни према Москви због Крима, Доњецка...

"Има оних који су одушевљени проширењем Уније на све земље југоисточне Европе, и лично сам заступао тај став од како се бавим политиком, док други нису за то, па су алергични ако поменете било шта што почиње на слово Е", рекао је Пленковић.

Он је приметио и да је, када је реч о будућности ЕУ, један од кључних проблема и изазова лоша демографска слика.

"Половина чланица има негативан природни прираштај, централни изазов је демнографски дефицит", сматра Пленковић.

Такође, додао је да је одлазак Велике Британије из Уније стратешки губитак, у различитим областима, што ће се, каже, тек осетити.

Додао је да и да је фокус на "Зеленој агенди", а да нема ковид кризе дебата би се и више водила о климатским променама.

Он је додао и да би волео да Хрватска буде у Шенгену данас, али да Шенген није данас исто као пре неколико година, због стараха од теориризма и мигрантске кризе.

"По питању миграције, бићу реалан, ту нема консензуса, зато се Даблински споразум не спроводи, не ревидира. Морамо да се приближимо једни другима, а то неће бити лако. Биће тешко Шарлу (Мишелу, председнику Европског савета) да организује такву дебату", рекао је Пленковић.

Премијер Словачке Едуард Хегер констатовао је на то да је Европа континент са различитим порблемима, те да се зато предлажу различита решења, јер су и погледи људи које лидери земаља представљају различити.

Он је рекао да се сви морају бити сагласни око основних вредности, које, каже, дају правац којим треба ићи, додајући да ЕУ треба да буде проактивна.

Премијер Словеније Јанез Јанша рекао је да је тужан што је у последњих 10 година, 90 одсто тема нису посвећене стратешким питањима, како да се реше питања око неких стратешких циљева, већ како "истрошити" ЕУ, а не како је проширити.

"То је потпуно погрешан пут и погрешна порука", рекао је Јанша и додао да ће процес проширења бити кључан током словеначког председавања.

Треба да размишљамо како да решавамо проблеме а не како да их отварамо, додао је словеначки премијер.

Председник Европског савета Шарл Мишел рекао је да, ако се жели више просперитета, мора бити више координације и кооперације у ЕУ, иако постоје различита мишљења и ставови.