REČ KRITIKE "Konan i Slonova kula" Roberta E. Hauarda i Valentena Sešea

Robert E. Hauard (1906-1936), čuveni američki pisac palp fikcije, kreirao je lik Konana Varvarina u ranim tridesetim godinama prošlog veka, za potrebe časopisa „Uvrnute priče“. Konan, namrgođeni mišićavi ratnik iz Simerije, od tada je nastavio svoje beskonačne avanture kroz različite medije, preko pripovetki i romana, do stripova i filma (od kojih je svakako najpoznatiji Milijusev „Konan“ iz 1982, sa Švarcenegerom u glavnoj ulozi), pa konačno i posebnih luksuznih izdanja poput ove „Slonove kule“ koju je raskošno (i vrlo „oldskul“) ilustrovao francuski umetnik Valenten Seše.

Konan je u svoje vreme pokrenuo čitav novi podžanr „mača i magije“, kom svakako mogu da zahvale mnogi kasniji pisci fantazije, koji su se na njega oslanjali, i potom nastavljali u sve različitijim pravcima, stvarajući svoje mitopeje. „Slonova kula“ je još jedna klasična avantura ovakve vrste koja prati ćutljivog Simerijanca koji se namerio da ukrade dragulj iz kule koja pripada mračnom čarobnjaku. Sve ono na šta smo navikli u ovakvim palp zapletima „mača i magije“, bila to epizoda na brzinu osmišljene „Dungeons and Dragons“ sesije sa prijateljima, ili kakvo poglavlje zaboravljene serije, tu je: na brzinu skovana prijateljstva, lavirinti čudnog vrta koji okružuje tajanstvenu kulu, mačevi natopljeni krvlju i mišići koji se napinju u noći, mračna magija i isto tako mračne gostionice, i obećanje apsolutne avanture koja se nikad ne završava.

Sešeeve ilustracije još više naglašavaju aspekte brutalnog i živopisnog sveta u kom su sve boje i ukusi malo pojačani preko normalne skale – na raskošnoj duplerici zlatni ornamenti čudne kule svetlucaju pod jasnom mesečinom, izlivi plave i zelene u noći smenjuju se sa scenama akcija kojima dominira eksplozivna crvena i crna, u kojima ilustrator ne beži od plastičnosti krvavih prizora. Takav je, konačno i sav Konanov svet, u smenama brutalnosti i zavodljive magije koja obećava neku novu stvarnost (konačno, i obrt ove konkretne epizode upravo otkriva beskraj svetova koji se mogu istraživati), pa je i ova knjiga, ako ne preteranih umetničkih ambicija što se tiče teksta, upravo onakva kakva žanrovski treba da bude - savršeno kraće štivo za opušteno poslepodne u kojem možemo sanjati o večnim avanturama.

Nastasja Pisarev