РЕЧ КРИТИКЕ "Конан и Слонова кула" Роберта Е. Хауарда и Валентена Сешеа

Роберт Е. Хауард (1906-1936), чувени амерички писац палп фикције, креирао је лик Конана Варварина у раним тридесетим годинама прошлог века, за потребе часописа „Уврнуте приче“. Конан, намргођени мишићави ратник из Симерије, од тада је наставио своје бесконачне авантуре кроз различите медије, преко приповетки и романа, до стрипова и филма (од којих је свакако најпознатији Милијусев „Конан“ из 1982, са Шварценегером у главној улози), па коначно и посебних луксузних издања попут ове „Слонове куле“ коју је раскошно (и врло „олдскул“) илустровао француски уметник Валентен Сеше.

Конан је у своје време покренуо читав нови поджанр „мача и магије“, ком свакако могу да захвале многи каснији писци фантазије, који су се на њега ослањали, и потом настављали у све различитијим правцима, стварајући своје митопеје. „Слонова кула“ је још једна класична авантура овакве врсте која прати ћутљивог Симеријанца који се намерио да украде драгуљ из куле која припада мрачном чаробњаку. Све оно на шта смо навикли у оваквим палп заплетима „мача и магије“, била то епизода на брзину осмишљене „Dungeons and Dragons“ сесије са пријатељима, или какво поглавље заборављене серије, ту је: на брзину скована пријатељства, лавиринти чудног врта који окружује тајанствену кулу, мачеви натопљени крвљу и мишићи који се напињу у ноћи, мрачна магија и исто тако мрачне гостионице, и обећање апсолутне авантуре која се никад не завршава.

Сешееве илустрације још више наглашавају аспекте бруталног и живописног света у ком су све боје и укуси мало појачани преко нормалне скале – на раскошној дуплерици златни орнаменти чудне куле светлуцају под јасном месечином, изливи плаве и зелене у ноћи смењују се са сценама акција којима доминира експлозивна црвена и црна, у којима илустратор не бежи од пластичности крвавих призора. Такав је, коначно и сав Конанов свет, у сменама бруталности и заводљиве магије која обећава неку нову стварност (коначно, и обрт ове конкретне епизоде управо открива бескрај светова који се могу истраживати), па је и ова књига, ако не претераних уметничких амбиција што се тиче текста, управо онаква каква жанровски треба да буде - савршено краће штиво за опуштено послеподне у којем можемо сањати о вечним авантурама.

Настасја Писарев