ŠIRI IZBOR ZA NAGRADU „MILICA STOJADINOVIĆ SRPKINJA“ Žena robot, izvana i iznutra
Kao članica Žirija, koji odlučuje o dodeli prestižne književne nagrade Milica Stojadinović Srpkinja, a koju Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski“ dodeljuje za najbolju pesničku knjigu autorki, ove godine imala sam težak zadatak: između 66 zbirki pesnikinja, od kojih najmanje dvadesetak zaslužuje čitalačku pažnju, trebalo je sačiniti širi izbor, a potom izabrati najbolju.
Zajedničko za zbirke Robotka Dragane Mladenović (Booka, 2024), Ko je to u meni miran sedeo Vesne Korać (Gramatik, 2024), Izvan, iznutra Željke Avrić (4SE, 2024), Istorija baštovanstva Dubravke Matović (KOV, 2023) i Slobodni dani Elene Čaušesku Andreje Kargačin (Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, 2023), jeste naglašena rodna (često i socijalna) samosvest, elementi naracije, te ironija, cinizam i sarkazam kao vodeća stilska sredstva. Robotka, ta žena koja živi po pravilima drugih, data je ovoga puta iznutra, odnosno, kroz pitanje: ko je to u meni miran sedeo? Još jedna odlika svih pet pesničkih knjiga jeste i promena perspektiva, lica, te kritički otklon u odnosu na aktuelnu stvarnost.
Nagrađena zbirka pesama Robotka po tom je pitanju najradikalnija. Preuzimajući različite glasove žena i muškaraca, Dragana Mladenović se jasno pozicionira u odnosu na patrijarhalni poredak, predrasude i malograđanski mentalitet. Otkrivalačko u njenim pesmama ogleda se u ukrštanju perspektive žene i muškarca, u uvođenju upravnog govora čija je funkcija često da iskaže oprečne stavove žena i muškaraca ili da reprezentuje određenu socijalno-rodnu zajednicu.
Emotivno sugestivna i snažna u kritici mentaliteta i sestrinstva kao farse (pesma Sestra skupštinu saziva priziva Aristofanovu komediju Žene u narodnoj skupštini, ne bez parodijskog preispitivanja), Vesna Korać je zbirkom Ko je to u meni miran sedeo ukazala na mnoge od aktuelnih problema sa kojima se savremeno društvo suočava, a sa akcentom na težak položaj žena, njihove predvidljive sudbine u poretku u kojem dominiraju muškarci (naročito pesma po kojoj je zbirka naslovljena). Usamljenost, dezorijentacija i konfuzija misli savremene žene nešle su svoje mesto u ovoj beskompromisno angažovanoj zbirci.
Izvan, iznutra Željke Avrić je takođe zbirka koju odlikuje snažan otklon od idealizacije ljubavi. Tako jedan od ciklusa nosi naziv (Ne)ljubavne, a u njemu je posebno indikativna pesma Nikad ne znaš kad može zatrebati koja u formi saveta zrele i emancipovane, ali i razočarane i ranjene žene duhovito i britko analizira muškarce. Pesma Otvori, neću ti ništa iz ciklusa Hodači, Senke, potresna je poslanica ženama koje trpe bračno nasilje. Čini se da je Željka Avrić promišljeno i snažno ukrstila izvan i iznutra lirskih junakinja, ali niz je pesama u kojima autorka ubedljivo menja perspektive (npr. pesma To se dešava samo jednom, koja predstavlja dajdžest ispovest socijalno ugroženog fizičkog radnika).
Kakve su žene o kojima peva Andreja Kargačin? Jesu li i one žrtve nasilja s obzirom na činjenicu da su u istoriju ušle kao žene ili ljubavnice najokrutnijih tiranina? Pored u naslovu navedene Elene Čaušesku, Klara Petači, Eva Braun i druge protagonistkinje pesama žive svoje živote u kojima nema mnogo etičkih preispitivanja. Pojedine pesme navode na pomisao da im je čak udobno u svetovima koje su, uz njihov blagoslov, najčešće, formirali njihovi izabranici. Tu i tamo, provuče se poneki stih ili pesma slobodnomisleće lirske subjektkinje zaglavljene u moru pitanja o odnosu privatnog i političkog.
Pomenuto „iznutra“ se u poeziji Dubravke Matović menja u metaforu „ispod štikle“, što je naslov jedne od najsugestivnijih pesama iz zbirke Istorija baštovanstva. Biti srećna u svojoj „ulozi“ (pesma Somot) imperativ je lirske protagonistkinje čija zbirka preispituje odnose između bioloških polova, ali i ukazuje na potrebu da se sloboda osvoji introspekcijom, posmatranjem malih stvari i svakodnevnim, rutinskim aktivnostima.
Za kraj, retorsko pitanje: može li poezija promeniti svet? Kada bi mogla, ja bih volela da upravo navedene zbirke, pored još nekih o kojima ću takođe pisati, to učine!
Dragana V. Todoreskov