BICIKLOM KROZ VOJVODINU: Vladimirovac (2) Srušena kuća baba Anujke, najvećeg masovnog ubice u ovim krajevima

Uhapšena je 1928. u dobi od 90 godina i osuđena na 15 godina zatvora 1929. zbog saučesništva u dva ubistva. 
Prema nekim izvorima, Anujka je rođena 1838. u Rumuniji u porodici bogatog stočara, a preselila se u Vladimirovac u Banatskoj vojnoj krajini Habzburške monarhije oko 1849. Tvrdila je da je rođena 1836. U Pančevu je pohađala privatnu školu sa decom iz bogatih porodica, a kasnije je živela u kući svog oca. Navodno je postala mizantrop sa 20 godina nakon što ju je zaveo mladi austrijski vojni oficir. Od oficira je dobila sifilis pre nego što ju je ostavio slomljenog srca. Nakon toga, tražila je osamu i počela da pokazuje interesovanje za medicinu i hemiju. Govorila je pet jezika. Kasnije se udala za vlasnika imanja Pistov ili di Pištonja sa kojim je imala 11 dece, od kojih je samo jedno preživelo do punoletstva. Nakon što je postala udovica, Anujka se vratila izučavanju hemije.

Anujka je napravila laboratoriju u jednom krilu svoje kuće nakon što joj je suprug umro i brzo stekla reputaciju isceliteljke i travarke krajem 19. veka. Žene poljoprivrednika dolazile su kod nje i tražile pomoć zbog zdravstvenih problema. Proizvodila je lekove i smeše koje bi vojno sposobne činile bolesnima i pomagale im da izbegnu vojnu službu. Prodavala je i otrovne smeše pod nazivom „čarobna voda” i „ljubavni napitak”. Te napitke je uglavnom prodavala ženama sa bračnim problemima, koje bi davale „čarobnu vodu” svojim muževima, a oni bi obično umirali nakon osam dana.

Anujka je puštena na slobodu u 98. godini, nakon osam godina zatvora, zbog starosti, a umrla je dve godine kasnije u svojoj kući u Vladimirovcu, kada je imala oko 100 godina

Anujkin „ljubavni napitak” sadržavao je male količine arsena i određene biljne toksine koje je bilo teško otkriti. Anujka bi pitala svog klijenta: „Koliko je težak ovaj problem?”, Što je značilo: „Kolika je telesna masa žrtve?” Potom je mogla da izračuna potrebnu dozu. Anujkine žrtve su obično bili muškarci, većina njih mladi i inače zdravi. Njeni klijenti su na suđenju tvrdili da nisu znali da njena „čarobna voda” sadrži otrov, ali da su verovali da Anujka ima neku natprirodnu moć da ubija ljude koristeći magiju... 

Stvari su počele da se razotkrivaju kada je Anujka svoju „čarobnu vodu” prodala Stani Momirov u januaru 1924. za 2.300 dinara. Stana je već bila njen klijent, a Anujka joj je ranije davala biljne lekove. Stana je čarobnu vodu dala svom suprugu Lazaru Ludoškom, a on se razboleo i umro nakon nekoliko dana. Stana se kasnije udala za drugog muškarca iz istog sela. Bogati stric drugog muža umro je pod sličnim okolnostima u roku od nekoliko meseci. To je izazvalo sumnju policije, pa je ispitala Stanu koja je odala Anujku.

Prvo suđenje Anujki bilo je u junu 1914. u Beloj Crkvi. Suđeno joj je zbog obezbeđivanja otrova za ubistva, ali je oslobođena. Ponovo je uhapšena 15. maja 1928. u dobi od 90 godina. Presuda je donesena 6. jula 1929. i  Anujka je osuđena na 15 godina zatvora zbog uloge saučesnika u dva ubistva. Prema nekim izvorima, Anujka je puštena na slobodu u 98. godini, nakon osam godina zatvora zbog starosti, a umrla je dve godine kasnije u svojoj kući u Vladimirovcu, kada je imala oko 100 godina. U Rumunskoj pravoslavnoj crkvi u Vladimirovcu, pronađen je zapis koji potvrđuje tačan datum njene smrti, gde piše da je preminula 1. septembra, a sahranjena 2. septembra 1938.  Kuća u kojoj je baba Anujka živela je pre par godine srušena, pa je Vladimirovac pripustio priliku da ima turističku atrakciju u maniru Drakulinog dvorca iz susedne Rumunije…

Nastavljam dalje kroz rumunsko groblje u Vladimirovcu i nailazim na jednu drugu kapelu, svu u staklenim pločama različitih boja, kao da je istu kreirao Pit Modrijan. 

Nastavljam ka severnom delu sela u blizini železničke pruge. Tu su posle Prvog svetskog rata 1922. kolonizovani solunski dobrovoljci. 

Nešto dalje u parku je presahla česma sa tablom posvećenom poginulima u Drugom svetskom ratu a koju je 7. jula 1977. postavio SUBNOR u povodu 40. godišnjice dolaska Josipa Broza Tita na čelo KPJ. Na ulazu u Osnovnu školu “Prvi maj” još jedna velika tabla od belog mermera sa imenima i fotografijama svih boraca iz ovog sela palih u NOB.
Za kraj, prema tradiciji obilazim zgradu Železničke stanice. Ona je u Vladimirovcu u funkciji jer se selo nalazi na aktivnoj pruzi Beograd - Vršac.

Železnička stanica Vladimirovac čvorište je na prugama Vršac - Vladimirovac - Pančevo i Vladimirovac - Kovin. Zgrada stanice građena tridesetih godina 20. veka u stilu modernizma je dosta zapuštena ali se pored nje nalazi dirljivi znak pažnje zaposlenih u Železnici koji su 1989. ovde podigli česmu sa natpisom: “Kolektiv Železničke stanice - narodu”. Pored je mali park i klupa za odmor kao i još jedna tabla kao pojašnjenje: “Na peronu kraj bagrema stara stoji česma iz ranijih dana. Kada nekad nije bilo vode, celo selo je dolazilo ovde!”

Dugo građenje hrama 

Odmah preko puta table sa imenima Solunaca je Srpska pravoslavna Crkva Svetog Jovana Vladimira. Crkva je mala ali je izuzetno lepo oslikana i uređena.

Srpska zajednica u selu bila bez svoje crkve sve do 1990. godine, kada je po blagoslovu tadašnjeg Episkopa banatskog Atanasija, odobren projekat. Temelji su izliveni 1990. ali ne po projektu gospodina Peđe Ristića, naime izvođač radova nije poštovao smernice projektanta u smislu korišćenja materijala, tako da je projektant obustavio sve radove. Obustava radova je trajala sve do 2000. i tek nakon što je nanovo izlivena ploča temelja i ispravljeni svi propusti počelo se sa radovima. 2002.-počinje zidanje hrama koje je okončano 2008. Godinu dana kasnije su stavljeni i osveštani krstovi na krovu hrama a 2011. stavljeno je zvono teško 400 kg i urađen je ikonostas. 

Robert Čoban