IVAN PAVLOV, NAJUSPEŠNIJI SRPSKI PILOT PARAGLAJDERA Zlatni orao iz Kanjiže

Pavlovu je ovo prvi „Zlatni orao“ u karijeri, koju je započeo pre 18 godina, a osvajao je brojne trofeje na evropskim i svetskim kupovima i na svetskoj rang listi paraglajderista je trenutno na osmom mestu, mada je do sada bio i koju stepenicu više. 

Sećajući se svojih početaka i prvih susreta sa paraglajderima i kada se prvi put vinuo u oblake, ispričao je kako je sa kumom Miklošem Onodijem iz kanjiškog Aero klba „Delta“ išao da pomogne, prvo šireći krila , pa potom vozio automobil jer se u nedostatku brda na improvizovanom aerodromu u Zimonjiću uzleće uz pomoć vitla. 

– Ubrzo su me nagovorili da probam i prvo sam poleteo u tandemu i posle samostalno. Kada sam otišao na studije prava u Novi Sad sa kolegama smo formirali klub „Kumulus“, gde se bavimo tandem letenjem. Ozbiljnije sam počeo da se takmičim još u Aero klubu „Delta“ i prvi put 2014. na  prvenstvu Evrope bio deveti od 70 takmičara, što me je podstaklo da nastavim da se takmičim i profesionalno bavim ovim izazovnim sportom. Dve godine kasnije bio sam treći na evropskom prvenstvu u Litvaniji , bilo je pobeda na evropskim i svetskim kupovima, ali nije bilo sve u jednoj godini kao što se to poklopilo lane – priča Pavlov.

U paraglajdingu se takmiči u preciznom sletanju, preletu i akrobatskom letenju. Na prošlogodišnjem Prvenstvu Evrope u Albaniji u disciplini preciznog sletanja, koja mu je specijalnost, Pavlov je trijumfovao. Zahvaljujući i drugim uspesima koji su mu se lane „poklopili“ na takmičarskom planu, poneo je priznanje „Zlatni orao“, koje Vazduhoplovni savez Srbije dodeljuje za najboljeg sportistu u letačkim granama. 

Pavlov objašnjava da je sletanje u panonskoj ravnici malo lakše nego sa brda, jer se na brdu mora sačekati povoljan vetar, a u ravnici uz leđni vetar ode se na drugi kraj aerodroma i može se vinuti u nebo, međutim, zahteva više ljudstva. Za poletanje se pored vitla može koristiti paramotor koji se stavi na leđa i on potiskuje pilota. 

– U Srbiji je sadašnji rekord u preletu 315 kilometara, letelo se od Subotice do Brusa skoro devet sati. Moj najduži let je 35 kilometara za oko tri sata, ali se ne bavim tom disciplinom, jer za svaku disciplinu je neophodna druga oprema. Kod preciznog sletanja bitan je zadnji trenutak. Kako se noga spušta na cilj. Elektronski se meri preciznost dodira sa nogom u cilj, jer je u središtu „palačinke“ krug prečnika dva centimetra i što je preciznost dodira veća i rezultat je bolji. 

Uspešni šampion Srbije i Evrope u letenju paraglajderom se vratio u rodnu Kanjižu gde je zasnovao porodicu i sa suprugom Evom podiže trogodišnju ćerkicu Nikolinu. Instruktor je paraglajdinga-tandem pilot, tako da često zbog obuke zainteresovanih odlazi za Novi Sad, ili oni dolaze u Kanjižu. Pavlov je batalio studije prava i pored letenja paraglajdingom na dedovini u Martonošu zasnovao je poljoprivredno gazdinstvo , tako da se posvetio ratarenju. 

– Oduvek sam voleo poljoprivredne mašine i voleo da radim te poslove u poljoprivredi, pa sam tako odlučio i pronašao se u tome, tako da je uz paraglajding poljoprivreda jedna grana sa kojom se porodično bavimo, jer sa suprugom se bavim fotografisanjem . Obrađujem oko 40 hektara i u setvenoj strukturi su klasične ratarske kulture pšenica, ječa, suncokret, kukuruz i ovas - navodi Pavlov koji je, sa još jednim gazdinstvom iz Kanjiže, prvi u ovoj opštini iskoristio sredstva iz evropskog IPARD programa u prvom krugu i zahvaljujući tome kupio moderan traktor. – Od mehanizacije sad imam sve osim kombajna, tako da osim berbe i žetve sve radim sam

Kada je u pitanju usklađivanje obaveza, šampion iz Kanjiže pojašnjava da početkom godine sačini plan odlaska na takmičenja, obično su to svetski kupovi, evropska i svetska prvenstva, da bi ispunio očekivanja kao stipendista Ministarstva sporta i omladine za zaslužni rang, za šta je potrebno biti među prvih deset na svetskoj rang listi. Svetski kupovi su na Tajlandu, Indoneziji, Kazahstanu, Turskoj, Nemačkoj i Kini. Ne ide na sve jer to dosta košta, ali se trudi da u toku sezone ode bar na tri o. Najveći ovogodišnji izazov biće Svetsko prvenstvo u oktobru u Turskoj, pogotovo što u pojedinačnoj konkurenciji jedino sa Svetskog prvenstva nema zlatnu medalju.

Milorad Mitrović