NININE MUSTRE: Huškači
Velika je šteta što još uvek traje borba za i protiv na gotovo svim životnim poljima.
Beskonačno sukobljavanje nikako da prestane, iako je po mom mišljenju sasvim dovoljno toga bilo kako bi nam se pokazalo da suprotnosti uvek predstavljaju samo dve strane iste medalje. Koliko god da je svima već jasno da u borbi između dva „tabora“ pobeđuje uvek samo onaj ko je iznad oba, jer ih najčešće oba poseduje, ljudi se i dalje „lože“ na sukobljavanja, dokazivanja ko je u pravu, ko je prvi počeo i ko zna pravu istinu. Kao da postoji ne-prava istina.
Ne čudi me mnogo to što učesnici u sukobu ne vide dalje od sopstvenog položaja u tom sukobu, ali mi je i dalje nepojmljivo koliko se ljudi sa strane koji nisu direktno umešani u sukob, trude da u njemu učestvuju navijački. Taman posla da neko nema određeno i nepokolebljivo mišljenje o određenoj pojavi. Odmah se pojavljuju dežurni huškači koji će na ovaj ili onaj način da onog „neutralnog“ guraju na jednu ili na drugu stranu.
Ne priznaju huškači nedovoljan broj informacija, nedovoljan broj podataka ili neki sličan „nedostatak“ kako bi se steklo objektivno mišljenje o nečemu, ako objektivno uopšte i postoji, a kamo li nedostatak interesovanja za određenu temu, jer iz njihove sitne vizure stvarnosti, svakoga mora da zanima baš ona tema koja njima okupira pažnju.
Huškači se pojavljuju u svakoj prilici gde postoji mogućnost sukoba. Oni time prikrivaju sopstvenu nesigurnost i traže potvrdu da je baš njihova opcija prava pokušavajući da je na taj način ojačaju, potvrde i osiguraju.
Na moju sreću, odavno sam prestala da marim za huškače, ali to ne znači da ih ne primećujem. Nanjušim ih još iz daleka. Prilaze sa nameštenim osmesima, da ne kažem iskeženi, i izdaleka se raspituju šta mislim o određenoj pojavi ili temi, a onda, u zavisnosti od mog odgovora, spremaju napad: da me ohrabre da glasnije iznosim svoj stav, ne bih li oslabila „protivničku“ stranu, ili da ga opovrgnu i obesmisle.
Čak i kada imam jasno izgrađen stav o nekoj pojavi, ne želim da o tome raspravljam ako nemam konkretnu akciju koju mogu da preduzmem kako bi se situacija smirila ili popravila. Jednostavno kažem da to nije sfera moga interesovanja. U tim prilikama vidim razočaranje u ljudima koji se ponašaju kao deca kojima oduzmeš omiljene igračke. Huškači su toliko navikli na sukobljavanja da im je to glavni izvor energetske hrane.
Sve što izaziva negativne emocije neguje njihove negativno naštelovane životne funkcije i oni se osećaju snažnije i zadovoljnije, spremni da nastave huškanje. Što se mene tiče, ja ih sa velikim zadovoljstvom izgladnjujem u cilju njihovog što bržeg istrebljenja koje ih svakako očekuje, čim se svest na planeti još malo podigne.
Nina Martinović Armbruster
