НИНИНЕ МУСТРЕ: Хушкачи
Велика је штета што још увек траје борба за и против на готово свим животним пољима.
Бесконачно сукобљавање никако да престане, иако је по мом мишљењу сасвим довољно тога било како би нам се показало да супротности увек представљају само две стране исте медаље. Колико год да је свима већ јасно да у борби између два „табора“ побеђује увек само онај ко је изнад оба, јер их најчешће оба поседује, људи се и даље „ложе“ на сукобљавања, доказивања ко је у праву, ко је први почео и ко зна праву истину. Као да постоји не-права истина.
Не чуди ме много то што учесници у сукобу не виде даље од сопственог положаја у том сукобу, али ми је и даље непојмљиво колико се људи са стране који нису директно умешани у сукоб, труде да у њему учествују навијачки. Таман посла да неко нема одређено и непоколебљиво мишљење о одређеној појави. Одмах се појављују дежурни хушкачи који ће на овај или онај начин да оног „неутралног“ гурају на једну или на другу страну.
Не признају хушкачи недовољан број информација, недовољан број података или неки сличан „недостатак“ како би се стекло објективно мишљење о нечему, ако објективно уопште и постоји, а камо ли недостатак интересовања за одређену тему, јер из њихове ситне визуре стварности, свакога мора да занима баш она тема која њима окупира пажњу.
Хушкачи се појављују у свакој прилици где постоји могућност сукоба. Они тиме прикривају сопствену несигурност и траже потврду да је баш њихова опција права покушавајући да је на тај начин ојачају, потврде и осигурају.
На моју срећу, одавно сам престала да марим за хушкаче, али то не значи да их не примећујем. Нањушим их још из далека. Прилазе са намештеним осмесима, да не кажем искежени, и издалека се распитују шта мислим о одређеној појави или теми, а онда, у зависности од мог одговора, спремају напад: да ме охрабре да гласније износим свој став, не бих ли ослабила „противничку“ страну, или да га оповргну и обесмисле.
Чак и када имам јасно изграђен став о некој појави, не желим да о томе расправљам ако немам конкретну акцију коју могу да предузмем како би се ситуација смирила или поправила. Једноставно кажем да то није сфера мога интересовања. У тим приликама видим разочарање у људима који се понашају као деца којима одузмеш омиљене играчке. Хушкачи су толико навикли на сукобљавања да им је то главни извор енергетске хране.
Све што изазива негативне емоције негује њихове негативно наштеловане животне функције и они се осећају снажније и задовољније, спремни да наставе хушкање. Што се мене тиче, ја их са великим задовољством изгладњујем у циљу њиховог што бржег истребљења које их свакако очекује, чим се свест на планети још мало подигне.
Нина Мартиновић Армбрустер
