STEREOTIPI U LJUBAVNIM FILMSKIM PRIČAMA: Lažni holivudski HEPIEND
Iako je u ovom modernom dobu svet shvatio da su tradicionalni stereotipični prikazi žena ali i muškaraca u ljubavnim filmovima uvredljivi i pogrešni, čini se da većina Holivuda to i dalje ne shvata. U romantičnim filmovima, kao što je „After“ čiji se peti deo „After: Finale“ trenutno emituje u bioskopima, ne samo da su glavni likovi sačinjeni od loših stereotipa već je i njihov toksični ljubavni odnos, umesto kritikovan, zapravo glorifikovan.
Glavni lik, prethodno pomenutog filma, je Hardin koga tumači Hiro Fajns Tifin. U ovom filmskom serijalu on je, kao i u mnogim ostvarenjima ovog tipa, misteriozan, istetoviran i problematičan momak koji sa sobom vuče komplikovanu prošlost, uloga koju je davno savršeno odigrao Džejms Din. Haotična ljubavna priča počinje nakon što on upozna Tesu, koju tumači Džozefina Langford, slatku, ambicioznu i posvećenu studentkinju. S obzirom na to da oboje sa sobom vuku probleme iz prošlosti njihov odnos postaje sve zamršeniji u svakom novom delu filma. Toksičnost njihove veze, koja je u ovom filmu prikazana kao borba za ljubav, ogleda se u njihovom konstantnom vraćanju jedno drugom uprkos svađanjima, varanjima, te izgleda da se idealno slažu samo u momentima kada vode ljubav. Kako bi se stvorio konflikt ali i napetost u ljubavnoj priči, glavni lik je prikazan kao klasičan „Bad boy“, tajanstven, buntovan i naizgled momak bez empatije, dok je protagonistkinji dodeljena uloga stereotipične „dame u nevolji“, kojoj je potrebna zaštita i podrška pomenutog Hardina. Njihov ljubavni odnos gradi se ne Tesinoj opčinjenosti Hardinom, dok on prolazi kroz proces promene i sazrevanja, na koju ga navodi njihova veza, što je još jedan čest stereotip u ovakvim ljubavnim pričama. Kritičari su primetili i još jedan stereotip a to je mešanje treće osobe u ljubavnu dinamiku radi postizanja napetosti priče i stvaranja dodatnog konflikta.
Sve je pokrenula opklada
U prvom delu gorenavedenog filma, Hardin pristaje da učestvuje u opkladi da osvoji Tesu, što mu i uspeva, a na isti način počinje i radnja američke tinejdžerske romantične komedije iz 1999. godine „10 stvari koje mrzim kod tebe“. Ovaj film smatra se modernom verzijom Šekspirovog dela „Ukroćena goropad“ koja sadrži nekoliko elemenata stereotipa „upornog osvajača“. Nakon što glavni lik Patrik prihvati pomenutu opkladu počinje faza upornog osvajanja devojke po imenu Ket, koja je poznata po svojoj nepopustljivoj naravi, te je plaćen da izlazi sa njom, kako bi omekšao njen stav. Njegovo ponašanje se može shvatiti kao nametljivo i naporno s obzirom na to da je prati dok vozi automobil ili pak odlazi na njene časove kako bi joj se udvarao. Pored toga što prisustvuje istim događajima kao i ona, Patrik koristi svoje zavodničke sposobnosti flertujući i iznenadno joj izjavljujući naklonost. Naravno, kako to ide u ovakvim filmovima, tokom odvijanja radnje i njihovog odnosa, Patrik pokazuje da nije samo „uporni osvajač“ već i da se iskreno zaljubio u Ket, te i da je spreman da promeni svoje ponašanje, baš kao i Hardin, kako bi osvojio njeno srce ali i poverenje. Iako ovakva vrsta stereotipa može izazvati pogrešnu sliku „manijakalnog uhođenja“ ukoliko devojka zapravo nije zaineresovana za momka, u slučaju da jeste, on se može smatrati romantičnim gestom. Tokom filma, obično, dolazi do dubljeg razvijanja likova i njihovih odnosa, prikazujući da su protagonisti sposobni za zdravije veze. Ket i Patrik razvijaju razumevanje jedno za drugo dok Patrik prestaje sa svojim nametljivim ponašanjem, što ukazuje na njihovu transformaciju iz stereotipičnih uloga u autentičan i zdraviji odnos.
I živeli su srećno do kraja života
Naravno, tu je i jedan od najčešćih stereotipa a to je „ljubav na prvi pogled“. Mnogi filmovi na taj način prikazuju sudbinsku ljubav glavnih likova u filmu, koja se oseti i pronalazi odmah nakon samo jednog pogleda. Ovo jeste i najpopularniji prikaz idealizovanog početka veze i upoznavanja, koji je sadržan u mnogim filmovima a samo neki od njih su „Romeo i Julija“, „Titanik“, „Beležnica“, „Veličanstveni šoumen“, „Krive su zvezde“, „Iskupljujuća ljubav“, ali i mnogi drugi. Ovaj stereotip predstavlja ideju da se dva neznanca mogu zaljubiti odmah, nakon jednog susreta i prvog pogleda što često predstavlja tradicionalni ideal romanse u mnogim kulturama, te gradi temelj za romantične priče u ljubavnim filmovima. Pojava ovog fenomena, iako romantična, može navesti na pogrešna očekivanja od ljubavi, a njegova česta upotreba u filmovima može dovesti do toga da se radnje u filmovima podudaraju te i da svi potom liče jedni na druge, što ne pridodaje autentičnoj i originalnoj priči.
Nakon što se likovi zaljube na prvi pogled oni, u velikom broju slučajeva, ostaju da „žive srećno do kraja života". Počevši od crtanih filmova za decu pa sve do romantičnih filmova za sve generacije, ovaj stereotip prožima se kroz, maltene, svako delo. Iako on prikazuje idealni završetak svakog ljubavnog odnosa, ovaj stereotip može, takođe, stvoriti nerealna očekivanja o ljubavi i braku, što svakako može biti štetno. Međutim u savremenim filmovima postoji tendencija da se istraže realističniji aspekti ljubavnih veza, što može učiniti pripovedanje bogatijim. Jedan od filmova koji odudara od ovog stereotipa je i „Tužna veza“ u kojem igraju Rajan Gosling i Mišel Vilijams. Ova romantična drama prati strasnu vezu između dvoje ljudi koji se zaljubljuju u ranim dvadesetim godinama, a zatim suočavaju sa bračnim izazovima šest godina kasnije. Ovaj film prikazuje pronađenu i izgubljenu ljubav kroz prošle i sadašnje trenutke. Dirljiva i iskrena priča prati Dina i Sindi, bračni par koji provodi noć van kuće, bez ćerke, pokušavajući da spasu brak koji se raspada. Za razliku od nekadašnjeg romantičnog udvaranja, sada prolaze kroz brutalan emotivni slom koji dolazi kao posledica iščilele ljubavi i neispunjenih obećanja.
Ivana Japundža
