KNJIGE KOJE SU OŽIVELE NA FILMSKOM PLATNU: Večiti rat knjigoljubaca i filmofila

Pored ovog dela, mnogi obožavaoci sveta knjiga, već godinama uživaju u adaptacijama njihovih omiljenih romana, ali neki od njih često bivaju razočarani onime što vide. Dok jedni tvrde da knjige uvek pružaju dublji uvid u likove i njihove misli, drugi pak ističu da filmske adaptacije donose veće vizuelno i emocionalno bogatsvo koje reči nekada teško mogu da uhvate.

Jedna od najvećih debata, kada je u pitanju ova tema, pokrenuta je nakon što je izašao film „Gospodar prstenova“ književnika DŽ. R. R. Tolkina. Nakon što je prvi deo ove epske sage dospeo u ruke čitalaca, ostavio je snažan pečat u književnosti, stvarajući fantastičan i bogat svet sa intrigantnom mitologijom i složenim likovima. Mnogi su bili skeptični kada je Piter Džekson preuzeo odgovornost stvaranja filmske trilogije na osnovu ovog dela, međutim, adaptacija je prihvaćena te je postala i neverovatno popularna, osvojivši mnoge nagrade, stvarajući vizuelno zadivljujući svet Sredozemlja. Dok filmovi pružaju vizuelni spektakl, ali i različite mogućnosti za realizaciju doživljaja priče na velikom platnu, mnogi obožavaoci knjiga tvrde da, ova filmska adaptacija, nije mogla da uhvati sve slojeve i nijanse originalnog dela. S druge strane, filmofili smatraju da je uspešno prenet duh same priče te i da ju je adaptacija učinila pristupačom široj publici. Iako su ljubitelji knjige navodili neke od manjkavosti adaptacije, nisu ostali razočarani. Štaviše, oni su, kao i obožavaoci filmova, bili impresionirani radom Džeksona koji se uhvatio u koštac sa jednom od najizazovnijih književnih adaptacija do sada. Serijal knjiga prodat je u više od 150 milina primeraka, a do sada je preveden na više od 40 jezika. Ni franšiza ne kaska za njom, s obzirom na to da je osvojio preko 50 manjih i većih filmskih nagrada.

Međutim, postoje i adaptacije koje su urušile mnoga očekivanja publike poput filma pravljenog po delovima trilogije „Drugačija“ spisateljice Veronike Rot. Sa svakim novim delom filmske adaptacije ocene publike ali i kritičara bivale su sve niže. Nakon što je autorka knjige stupila na scenu sa svojim prvim distopijskim romanom, odmah je privukla veliku pažnju kod mladih čitalaca, što je dovelo do toga da „Drugačuja“ postane jedan od najpopularnijih Young Adult distopijskih romana. Do određenih kritika došlo je u momentu kada je gorenavedena knjiga pretočena u filmsku verziju. Ono što je najviše urušilo očekivanja jesu promena karaktera priče ali i samih likova. Potrebe filma često zahtevaju promenu i skraćivanje pojedinih delova knjige, međutim, neki od ljubitelja ovog romana smatrali su da su te promene i prilagođavanja umnogome uticali na samu dubinu i složenost originalne priče te i da su ukinuti značajni delovi likova koji bi bolje pojasnili njihove međuljudske odnose. Pored toga, ova knjiga, kao i mnoge druge, poseduje unutrašnje monologe koji čitaocima pružaju uvid u misli i emocije likova. To je teško ostvarivo u filmu te je izostanak takve vrste pripovedanja doveo do gubitka dubine i složenosti likova. Treba imati u vidu i to da knjigoljubci često razvijaju emotivnu povezanost sa određenom knjigom koju su pročitali te stvaraju sopstvene vizuelne i emotivne predstave o svetu i likovima, što može dovesti do razočarenja ukoliko adaptirana verzija ne dočara u potpunosti te predstave.

U magičnom svetu književnosti, uvek postoje remek-dela koja svojom pričom i likovima intrigiraju filmske režisere i producente. Većina njih možda nikada neće biti ekranizovana dok se kod mnogih, ta ekranizacija, željno iščekuje. Takvi romani, često omiljeni među čitalačkom publikom, kriju veliki potencijal za spektakularne filmske priče koje bi mogle da zadovolje široki spektar ukusa. Do sada su adaptirani oni poput romana Fredrika Bakmana „Čovek po imenu Uve“ sa izmenjenim imenom koje, u američkoj verziji, glasi Oto, zatim „Dina“ autora Frenka Herberta, „Openhajmer“ zasnovan na knjizi „Američki Prometej“, biografiji Roberta Openhajmera, koju su napisali Kaj Berd i Martin DŽ. Šervin, ali i mnogi drugi. Do kraja godine očekuju se adaptacije „Prokletstvo u Veneciji“ nezaobilazne Agate Kristi već od 15. septembra, „Ubistvo pod cvetnim mesecom“ Dejvida Grena od oktobra, „Ljubičasta boja“ spisateljice Alis Voker u decembru i drugi.

Još jedna popularna Young Adult  knjiga prešla je sa polica na velike ekrane. Čuveni pisac srceparajućeg romana „Krive su zvezde“, objavio je knjigu „Gradovi na papiru“ 2008. godine, te je i ona dobila svoju filmsku adaptaciju 2015. Film je dobio pomešane kritike, od kojih su one negativne usmerene ka uzbudljivoj i izazovnoj potrazi za  Margo Rot Špigelman, koju tumači Kara Delevin. Priča prati Kventina Džejkobsona koji, kroz ceo film, pokušava da uđe u trag neuhvatljivoj Margo, njegovoj simpatiji, koja nestaje nakon što su njih dvoje proveli zabavnu noć šaleći se sa svojim prijateljima. Iako neki od kritičara ovog filma smatraju da je adaptacija ispunjena zanimljivim likovima, snažnim igrama i vrednim lekcijama za odrastanje, isto tako misle i da se, u knjizi, ta potraga čini daleko izazovnije, napetije i sadržajnije. Većina obožavaoca i kritičara se složila da je film „Gradovi na papiru“ promašio cinj te ga smatraju i jednom od najslabijih adaptacija Džona Grina.

S druge strane postoje i adaptacije koje su gledaoce oborile sa nogu. Jedna od njih je i adaptirana verzija knjige „Beležnica“ američkog romanopisca Nikolasa Sparksa. Smatra se da je u verziji koju je režirao Nik Kasavetes na gledaoce, ali i čitaoce pomenutog romana, ostavio jači utisak i probudila veće emocije u poređenju sa romanom. Priča prati ljubavni odnos Eli Hamilton, bogate mlade devojke, i Noe Kalouna, siromašnog momka iz radničke klase. Uprkos tome što se strastveni mladić zaljubljuje u nju, dajući joj osećaj slobode, socijalne razlike im uskoro staju na put. Iako se i film i knjiga baziraju na istoj ljubavnoj priči, imaju mnoge razlike. Pored toga što su mnogi ljubitelji ljubavnih romana uživali u ovoj knjizi, inspirisanoj istinitim zaljubljenim parom, mnogi su se složili da je filmska adaptacija, ako ne bolja, onda pak istog kvaliteta kao i roman. Navodi se to da film poseduje mnogo više detalja u odnosu na jednostavnu radnju knjige, ali i da je Noin karakter mnogo romantičniji.

Interakcija između književnosti i filmske industire, u svetu umetnosti i zabave, uvek je bila dinamična ali i zanimljiva. Pitanje jesu li knjige bolje od svojih filmskih adaptacija ili obrnuto, uvek će ostati predmet debate među obožavaocima ovih medija.

Ivana Japundž