ZAŠTO DRUGI DEO FILMA ČESTO NE DOSTIŽE KVALITET PRVOG: Misterija inferiornih filmskih nastavaka
Sigurno smo svi barem jednom pogledali neki fantastičan film i sa nestrpljenjem iščekivali njegov drugi deo da bismo na kraju, kada bi se to i desilo, pomislili: „Prvi deo mi je bio mnogo bolji“.
U kinematografskom svetu česta je potreba za pravljenjem nastavaka popularnih filmova, međutim, ono što se dešava jeste da, u velikom broju slučajeva, oni ne dostignu kvalitet svojih prethodnika, što umnogome izaziva nezadovoljstvo kod gledalaca. Iako postoje izuzeci, čini se da većina nastavaka nailazi na mnogo prepreka koje utiču na održavanje visokog standarda postavljenog prvim filmom. U ovoj godini, u bioskopskim salama se našao veliki broj filmskih nastavaka te se očekuju i „Pravednik 3 – Konačno poglavnje“, „Moja velika mrsna pravoslavna svadba 3“, „Opatica iz pakla 2“ i drugi. Mnogo je razloga zbog kojih se filmski studiji odlučuju za pravljenje nastavaka umesto stvaranja nečeg potpuno novog i originalnog, a to se dešava zbog viška materijala, praktičnosti i naravno iz finansijskih razloga.
Najveći problem predstavlja to što se mnogi nastavci prave zarad finansijske dobiti, a ne zarad dobrog i kvalitetnog novog dela. Filmski studiji u tome vide priliku za brzom i lakom zaradom, jer ne moraju mnogo da se trude kako bi privukli publiku zbog toga što je već imaju, ukoliko upotrebe naslove poput „Park iz doba jure“ ili „Transformersi“. U tom slučaju, scenaristi nemaju mnogo zahtevnog posla zbog toga što će se publika vratiti filmu iz već utvrđenih razloga, kako bi videli svoje omiljene junake u već poznatom svetu. Iako je to slučaj, iz perspektive nekog biznisa to je sasvim legitimno i razumljivo dok iz perspektive gledalaca to predstavlja bacanje para i uzaludno trošenje vremena u bioskopskim salama. Pored toga, nastavci se obično prave i sa dosta manjim budžetom, jer im nije potreban marketing, što direktno dovodi do veće novčane dobiti za realizatore. S druge strane, manji filmovi, koji u startu imaju i manji budžet za snimanje, nemaju mogućnost da se probiju na tržištu. Nekadašnji predsednik Volt Dizni Studija, Alan Horn, smatra da je konkurencija prevelika te i da više nije dovoljno imati poznate glumce u filmu: „Sjajne priče dolaze u svim veličinama, ali ekonomija poslovanja sve je više otežala manjim filmovima da budu profitabilni i samim tim snimljeni. Publika ima toliko stvari koje se bore za njihovu pažnju da samo dobar film sa velikim zvezdama iz uglednih studija više nije dovoljan“.
Međutim, oni scenaristi koji se ipak potrude da naprave dobar nastavak, često ne uspevaju u tome iz drugih razloga. Prepreku im stvara pravljenje originalne priče sa već postojećim i formiranim likovima u već osmišnjenom prostoru. Da bi se ostvarila bolja verzija prvog dela potrebno je osmisliti nešto novo, a opet poznato gledaocima, što neće u velikoj meri promeniti razvijanje karaktera likova i uništiti postavljena očekivanja. Pored toga, scenaristi se susreću i sa pritiskom vremena koji je jedan od uslova pod kojim se nastavci realizuju. Uspeh prvog filma, u mnogim slučajevima, stvara potrebu za brzim kreiranjem drugog dela, kako bi se na adekvatan način maksimalno iskoristila popularnost pa tako i pomenuta profitabilnost franšize. To može staviti scenariste u nezavidnu poziciju, te pritisak može dovesti do nedovoljno razrađenog scenarija, a samim tim i manjka vremena za dublji i kvalitetniji razvoj likova ili nedovoljnog istraživanja i razrađivanja inovativnih ideja. Takođe, pitanje očekivanja publike, koja su izuzetno visoka nakon uspeha prvog dela, može uticati na stvaraoce nastavka. Čak i iskusni filmski autori mogu popustiti u takvom okruženju kada se od njih očekuje da naprave nastavak koji će biti bolji od prvobitnog ili barem na istom nivou. Na osnovu svih ovih faktora i njihovom kombinacijom često se fenomen nastavaka percipira inferiornijim od prethodnika.
Za primer se može uzeti i novi film „Megalodon 2 – Ambis“, drugi deo proslavljenog „Megalodona” iz 2018. godine, koji se našao na meti i koji je percipiran gore od njegovog prethodnika. Na sajtu „Rotten Tomatoes“, koji skuplja filmske kritike, kao i informacije i vesti o filmovima, a potom generiše objedinjenu recenziju, drugi deo filma ocenjen je gore od prvog. Prema tom sajtu mnogi kritičari ocenili su ovaj film kao korak unazad što se tiče kreativnosti i kvaliteta same priče u nastavku. Time smatraju da je predugačak te i da je polovina filma dosadna, zbog nedostatka akcije. Navodi se i da je nastavak puka kopija prethodnika iz 2018. godine. Karin Džejms je za Bi-Bi-Sijevu filmsku kritiku napisala „Meg 2 ne zna šta je, osim što predstavlja film poput onog prvog, samo neurednijeg“ te dodaje i da je radnja, koja treba da bude uzbudljiva i eksplozivna, poprilično loše odrađena. Uprkos tome, postoje i oni kojima se film dopao. Iako su ga kritičari ocenili manjom ocenom, publici se, prema „Rotten Tomatoes-u“, svideo više nastavak od originalnog prvog dela. Na Reditu se mogu pronađi komentari gledalaca koji su ljubitelji podvodnog sveta i koji su zadovoljni „Megalodonom 2”.
Srpski film koji je oduševio ne samo Srbiju već i region, „Pored mene“ dobiće svoj nastavak koji će se prikazivati na velikom platnu već od 7. septembra. „Pored mene“ prati priču učenika jednog odelenja nakon što su ostali zaključani u školi, zbog napada na profesorku istorije. Zbog nemogućnosti da napuste školu, učenici počinju da komuniciraju i pritom saznavaju o sebi i svojim drugovima iz razreda više nego što su ikada očekivali. Film je premijerno prikazan 2015. godine na Filmskom Festivalu u Puli, gde je osvojio Zlatnu arenu za najbolji dugometražni film u međunarodnom programu. Sada se očekuje i njegov direktni nastavak „Poret tebe“ ali i mogući treći deo „Pored nas“.
Nasuprot „Megalodonu”, nastavak koji je dobio simpatije većine i koji je nadmašio sve svoje prethodnike jeste „Džon Vik: Poglavlje 4“ koji je premijerno prikazan u bioskopima u martu mesecu. Prema kritikama ovaj deo franšize smatran je boljim od svih svojih prethodnika pa čak i od originalnog prvog dela. Na „Rotten Tomatoes-u“ ocenjen je sa najvećim procentom od čak 93 odsto. Kako se navodi, ono što je pomoglo ovom delu da prevaziđe sva očekivanja jeste to što poseduje više akcionih scena u poređenju sa prethodnicima. Iako traje skoro tri sata, dugo prikazivanje, duže od sve i jednog dela, imalo je potencijal da negativno utiče na kritike, međutim recenzije objašnjavaju da ovaj akcioni film ima priču koja drži publiku angažovanom do samog kraja. Recenzije su opisale akciju kao najambiciozniju, sa nezaboravnim sekvencama koje će se upisati kao neke od najboljih u čitavom žanru. Publici je, u ovom slučaju, dato nešto poznato ali kvalitetnije. Razlog zašto kritičari vole akciju četvrtog dela Džon Vika nije samo to što je ima više, već je i to što su intenzitet, smelost, kvalitet, i vizuelni izgled veći nego ikada pre.
Uzimajuđi sve navedeno u obzir, prvi film je često specijalan zbog toga što uvodi gledaoce u novi svet, ali to ne znači da je svaki sledeći automatski osuđen na propast. Iako se čini da su visoka očekivanja publike, pritisak vremena i nedostatak kreativnih inovacija često krivci za stvaranje loših nastavaka, ne sme se zaboraviti da su stvoreni, ali i da se stvaraju, mnogi izuzeci koji potvrđuju suprotno.
Ivana Japundža