NININE MUSTRE: Magija širenja veša
Kućni poslovi nisu nešto u čemu sam uživala veći deo života. Priznajem da me je mama prilično razmazila i dugo joj nisam pomagala u kući.
Time je sebi, a i meni, učinila medveđu uslugu, jer sam slobodno vreme traćila često na besmislice i nisam naučila da cenim čistu i zategnutu posteljinu, oprane sudove i spremljen obrok. Ne mogu da kažem ni da sada baš jedva čekam da se bavim kućnim poslovima, ali pronašla sam način da ih pretvorim u neku vrstu igre, jer dopuštam onom detetu u sebi da se zaigra kada god ima prilike.
Kada sam se zbog studiranja odvojila od kuće, bila je prava zbrka u prostorima u kojima sam živela, gomile stvari bile su na sve strane i rasle su kao iz vode, a spremanje je bilo kampanjski: jednom spremim da sve bude u savršenom redu i onda pravim nered sve dok mogu da se krećem, a kada gomile toliko porastu da se jedva krećem i teško pronalazim stvari, onda ponovo napravim veliko spremanje. Jedno vreme sam malo bolje zarađivala pa sam čak i ženu za pomoć unajmila. Ali primetila bih da koliko god ta žena bila divna, a mnoge jesu bile, to ipak nije moja energija u prostoru koji bude spremljen.
Nešto mi je uvek pomalo smetalo i falilo, a najviše me je „žuljalo“ to što je neka nepoznata osoba imala pristup mojoj intimi – mojim ormarima, mojim fiokama, mojim policama i mojim sitnicama. Kada sam malo više počela da obraćam pažnju na sopstveni osećaj i da slušam intuiciju, shvatila sam da je svaka moja aktivnost prilika da u nju utkam energiju kakvu ja želim i koja je za mene i moje najbliže dobra. Tako sam pored svesnog tuširanja kojim čistim i energetsko, a ne samo fizičko telo, uvela i svesno spremanje doma.
Kada širim veš, svaki predmet koji protresem i okačim dobija od mene zahvalnost i blagoslov za onog ko će da ga nosi. U svaku majicu, čarape i posebno donji veš utkam lepe želje zdravlja i dobrog rada svih povezanih organa. Čak sam za neke poslove smislila i prigodne stihove koje sa velikim zadovoljstvom pevušim. Tako je i pranje sudova postao mali, ali dragoceni ritual zahvalnosti i prisutnosti.
Duboko verujem u tvrdnju da muškarac štiti porodicu u fizičkom svetu, a žena u duhovnom i rekla bih da je krajnje vreme da se toga svi prisetimo, pa da mi žene, kada nam je već data povezanost sa majkom prirodom i njenim ciklusima i zakonitostima, to ponovo počnemo da koristimo za najviše dobro svoje i svih oko sebe. Svima bi nam tokom kućnih poslova umesto briganja ili kukanja, dobro došlo malo mađijanja (da ne pričamo o oscilacijama i zakonima rezonancije, draži su mi starinski izrazi) za zdravlje i blagostanje sebe i svoje zajednice.
Nina Martinović Armbruster