Četiri nagrade za doprinos kulturi i umetnosti

Nagrada Iskre kulture koje se dodeljuje za stvaralaštvo mladom autoru do 35 godina pripala je pijanistkinji Ivani Damjanov Ilić. Medalju kulture za multikulturalnost i interkulturalnost dobio je novinar, publicista i pisac Jožef Klem, zamenik generalnog direktora Radio-televizije Vojvodine. Medalja kulture za očuvanje kulturnog nasleđa pripala je arhitekti Dubravki Đukanović, vanrednom profesoru Akademije umetnosti u Novom Sadu i naučnom saradniku Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije. Medalju kulture za životno delo tj. za ukupno stvaralaštvo dobila je pesnikinja, glumica i vizuelna umetnica Katalin Ladik.

Pijanistkinja Ivana Damjanov Ilić (Zrenjanin, 1999) iako veoma mlada do sada ima impresivne umetničke reference. Nastupala je u najznačajnijim kulturnim centrima festivalima i humanitarnim koncertima širom Srbije i u inostranstvu. Klavir je počela da svira sa tri godine, a tokom školovanja osvojila je preko 70 prvih nagrada. Kao izuzetan talenat upisala je Akademiju umetnosti u Novom Sadu, dve godine pre svoje generacije, a studije završila u rekordnom roku za samo tri godine. Trenutno je apsolvent master studija i angažovana kao saradnik u nastavi na AUNS na Katedri za klavir. Komisija je jednoglasno zaključila da vanserijske umetničke reference pijanistkinju Ivanu Damjanov Ilić svrstavaju u vodeće umetnike svoje generacije. Svojim kontinuiranim umetničkim aktivnostima i fascinantnim brojem nagrada na međunarodnim konkursima u prethodnih nekoliko godina, ona je značajno obogatila ne samo kulturni život u našoj zemlji, već je značajno doprinela i promociji naše kulture u inostranstvu.

Jožef Klem je najbolji primer stvaraoca i rukovodioca koji čitav svoj rad gradi na interkulturalnom stavu i multikulturalnoj provinijenciji. Kao direktor Radio Novog Sada doprineo je da se broj manjinskih jezika na kojima se emituje program poveća sa deset na šesnaest. Doprineo je izgradnji čvrstih odnosa sa javnim medijskim servisima zemalja na čijim se jezicima emituju programi RTV kao i poboljšanju kvaliteta informisanosti srpske manjine u dijaspori, dugi niz godina rukovodi UG ,,Za medije“, koje se bavi obrazovajem manjinskih novinara, Multikulturalno i interkulturalno stvaralaštvo Klema, premda na vrlo neurotičnom području kao što su mediji i informisanje, doprinosi da se u medijskom segmentu Vojvodine i Srbije razlike razmatraju kao kvalitet, a ne kao kao područje za konflikte, te da se različite nacionalne zajednice bolje upoznaju i razumeju.

Dubravka Đukanović je tokom svoje karijere ostvarila izvanredne rezultate u domenu očuvanja kulturnog nasleđa kroz projekte koji su bili ključni za očuvanje i promociju kulturne baštine u širokom rasponu svih naroda i svih konfesija u AP Vojvodini. Kao izuzetan stvaralac, tokom 30 godina profesionalnog rada, ističe se po raznovrsnosti istraživačkih i konzervatorskih projekata. Od 2005. vodi sopstveni Studio za projektovanje i dizajn STUDIO D’ART koji je licenciran za izradu dokumentacije za kulturna dobra od najvišeg nacionalnog i međunarodnog značaja sa Liste svetske kulturne baštine i objekte u nacionalnim parkovima. Reference je sticala iz oblasti projektovanja obnove i zaštite kulturnih dobara u kojoj ima realizovano više od 100 projekata. Bavi se i naučno istraživačkim i akademskim radom na Univerzitetu u Novom Sadu. Učestvovala je u više istraživačkih projekata, sve do najnovijeg “Izbrisano pamćenje: vizuelna rekonstrukcija nestalog arhitektonskog nasleđa Novog Sada”. Autorka je velikog broja tekstova u domaćoj i stranoj stručnoj i naučnoj literaturi, koautorka više stručnih publikacija i autorka tri monografije.

Katalin Ladik (Novi Sad,1942) prva pesnička dela objavila je 1962. u književnim časopisima Hid i Simposion, a bila je član neoavangardne književne grupe Uj simpozion. Oslanjajući se na svoj glasovni talenat, postala je glumica mađarskog programa novosadskog radija, dok je studirala glumu u Dramskom studiju. Član ansambla Novosadskog pozorišta bila je od 1977. do 1992. i ostvarila niz uloga. Od ranih sedamdesetih je duboko uronjena u avangardnu umetničku scenu Novog Sada, Beograda, Zagreba, Ljubljane i Budimpešte ostvarujući zapažene rezultate u likovnoj umetnosti, zvučnoj poeziji, radio i pozorišnim predstavama. Često je istraživala teme žena i umetnica na radikalan, izazovan i provokativan način. Emancipatorska snaga rada Katalin Ladik leži u njenom kršenju postojećih kategorija i uloga. Ona koristi svoje telo kao medij svoje umetnosti u performansima, zauzimajući poseban položaj u istoriji performansa. Danas njen opus uključuje pisanu, zvučnu i vizuelnu poeziju, vizuelnu umetnost, konceptualnu umetnost, fotografiju, umetnost performansa, eksperimentalnu muziku, pozorišne, filmske i radio predstave. Njena bibliografija broji 23 knjige na srpskom, mađarskom i drugim jezicima.

Statueta „Iskre kulture“ je rad vajara Mladena Marinkova, a plakete - medalje, su rad vajara Aleksandra Ayića koje, uz novčani iznos nagrade, dobijaju laureati. Datum i forma svečanosti uručenja nagrada će biti naknadno saopšteni.

N. Popov