Efektivi se obratilo 2.000 ljudi zbog tužbi protiv banaka
BEOGRAD: Udruženju bankarskih klijenata Efektiva obratilo se oko 2.000 ljudi za pomoić radi podnošenja tužbi protiv banaka, otkako je prošle nedelje objavljena vest o prvoj pravosnažnoj presudi kojom je naplata troška obrade kredita proglašena ništavom, kaže predsednik Efektive Dejan Gavrilović.
"Od tog broja, trećina građana nam se obratila mejlom, ostali telefonom, a do ovog trenutka njih oko 100 je predalo dokumenta, dok su drugi u fazi prikupljanja i slanja dokumenata, pošto je najveći broj njih van Beograda", izjavio je Gavrilović za Tanjug.
Dodaje da ne veruje da će banke u ovoj fazi prihvatiti da u direktnim pregovorima s klijentima dogovore povraćaj naplaćenog novca, ali, kako ističe, "oštećeni svakako imaju i tu mogućnost da isprobaju".
"Efektiva tu ne može mnogo da pomogne u ovom trenutku... U ovaj proces može da se uključi samo Narodna banka Srbije, koja bi mogla doneti odluku, po uzoru na onu o povraćaju novca od povećavanja kamata, kojom bi svi građani bili obeštećeni", kaže Gavrilović.
Napominje, ipak, da je povećavanjem kamata bio oštećen daleko manji broj korisnika bankarskih kredita, pa je pitanje na koji način bi se sad ovo izvelo s obzirom na veliki broj klijenata kojima je naplaćivan trosak obrade kredita, ali smatra da "nije nemoguće".
U Narodnoj banci Srbije su danas rekli za Tanjug da "pažljivo prate i analiziraju odluke sudova i da će u skladu sa svojom zakonskom obavezom očuvanja finansijske stabilnosti, oprezno i pravovremeno, ako ocene da je to neophodno, preduzimati odgovarajuće mere koje su NBS na raspolaganju u okviru njene nadležnosti".
"Podsećamo da je NBS u julu prošle godine poslala svim bankama dopis kojim je ukazala na potrebu da banke naknade i troškove u vezi sa realizacijom kredita prilagode stvarnim troškovima koje imaju, te da svoje unutrašnje akte usklade s ovim stavom NBS", navode u centralnoj banci.
Ističu, takođe, da u njihovoj nadležnosti nije da utvrđuju da li su ništavne pojedine odredbe ugovora, u ovom slučaju odredbe koje predviđaju naknadu za realizaciju kredita, već da je to sudska nadležnost.
Predsednik Efektive Dejan Gvrilović kaže da je zakonska regulativa u ovoj oblasti precizna i da nema razloga da se menja ili dopunjava, već da je potrebno da je poštuju i poslovne i centralna banka, kao kontrolor rada banaka.
"Očekujemo da će predstavnici bankarskih interesa nastaviti sa obeshrabrivanjem građana... a u nekoj doglednoj budućnosti očekujemo da će građani za sve nepravilnosti u radu banaka moći da tuže i NBS, odnosno državu za nadoknadu štete, jer je propustila da spreči nezakonito delovanje banaka", navodi on.
Pozivajući se na ranija iskustva u sličnim situacijama, očekuje da će "u sudski spor ući tek deo oštećenih bankarskih klijenata, dok bi dogovorno vraćanje novca privuklo mnogo više onih koji bi bili zainteresovani".
Gavrilović je takođe mišljenja da je "država ukidanjem instituta kolektivne tužbe napravila i sebi problem, s obzirom na to da će građani sada zatrpati sudove hiljadama tužbi kao što je to bio slučaj za kamate, vrtiće, ratne dnevnice, i tako dalje".
Kako dodaje, ukidanje kolektivne tužbe 2013. godine sada je stvorilo problem i bankama jer će, "osim što će morati da vraćaju novac, imati i velike troškove za advokate".
Gavrilović je zaključio da za "ovakve sporove male vrednosti, institut kolektivne tužbe nije toliko ni potreban, jer troškovi nisu veliki, a s obzirom na to da se spor gotovo sigurno dobija, i trošak sudske takse će građanima biti refundiran na kraju".
