(FOTO, VIDEO) „DNEVNIK” U POSETI SPECIJALNOM REZERVATU PRIRODE „OKANJ BARA” Slano jezero OSTALO OD PANONSKOG MORA

Pod okriljem zaštite prve kategorije, Okanj bara prostorno i teritorijalno nalazi se na prostoru Grada Zrenjanina i opštine Novi Bečej, a okružuju je naselja Elemir, Taraš, Kumane i Melenci. 

Zajedno sa Slanim Kopovom i Barom Rusandom, Okanj bara je jedno od tri najreprezentativnija očuvana slana jezera, smeštena u paleo – meandrima reke Tise. Činjenica je da Vojvodina predstavlja tipično agrokulturno područje gde su svi tipovi prirodnih staništa ugroženi fragmentacijom i prostornom izolacijom, te su s tim u vezi,članovi Društva za zaštitu životne sredine „Okanj” iz Elemira prepoznali važnost očuvanja ovih staništa. Ubrzo su, zajedno sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode i Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije krenuli u akciju zaštite.

Uspeli smo da sprečimo propadanje

– Smatrali smo da će i predeo oko Okanj bare biti uništen i degradiran na razne načine, te smo želeli da taj scenario preveniramo i uspeli smo u tome. Sa druge strane želeli smo da pomognemo i lokalnom stanovništvu zarad, na primer, ekstenzivnog pašarenja, te nam pašnjake u drugom stepenu zaštite održava oko 3.000 grla na površini od oko 1.800 hektara, na koliko se oni prostiru. Drugi stepen zaštite se inače sprovodi na površini većoj od 2.000 hektara, no tu spadaju još i močvare, kanali, trstenjaci na kojima se ne obavlja ispaša  – kaže za „Dnevnik” potpredsednik Društva za zaštitu životne sredine „Okanj – Elemir” i koordinator u Upravi SRP „Okanj bara” Miloš Bibin.

Letos smo obišli SRP „Slano Kopovo”, međutim sa sušnim periodom, bara je bila bez vode, a zemlja napukla, te smo se ponadali da ćemo sada imati ipak prilike da vidimo slano jezero u svom punom kapacitetu. 

Međutim, na terenu nas dočekuje ipak drugačija slika. Područje okovano mrazom, oko nas sve je belo, da nam se u daljini čini da su se nebo i zemlja u jednoj liniji dotakli.

Stižemo do jezera i zatičemo pravu zimsku idilu, jer u njemu vode, po našoj slobodnoj proceni, možda ima na dubini od dvadesetak centimetara, ali u zimskim uslovima, celo jezero je zaleđeno. Naravno da smo probali prošetati ledenom površinom, no pod našim nogama, led je krckao, a neki od nas su uspeli i da upadnu u onim delovima u kojima se i nije baš najbolje formirao. 

– Rezervat zauzima površinu od 5.480 hektara, a Okanj bara pripada prvom stepenu zaštite i ima oko 165 hektara. Trećem stepenu pripadaju oranične površine. Na ovom području očuvane su specifične slatinske zajednica koje se javljaju na vlažnim peskovima i isušenim slabo zaslanjenim barama i depresijama. Specifičnost prostora određena je i očuvanom močvarnom vegetacijom zaslanjenih staništa – priča naš sagovornik. 

Neverovatan broj biljnih vrsta

U Rezervatu je registrovano 184 biljnih vrsta, dok je u grupi nacionalno i međunarodno značajnih vrsta biljaka zabeleženo 28 vrsta i podvrsta. Od toga je u kategoriji strogo zaštićenih navedeno osam taksona, a neki od njih su Švarcenbergova bokvica, vranjemil, žutenica,  panonski zvezdan, koji raste uz tršćake i na vlažnoj slatini, zatim slatinska palamida, pozni zumbul, lepljivi pucavac, purpurnocrni luk, čija brojnost populacije dostiže oko 50 jedinki. 

Što se tiče animalnog sveta, prisutna je retka vrsta insekta, panonski endem, Acrida ungarica, a uočena je i nova vrsta u fauni Srbije, koja ima status strogo zaštićene Theophilea subculindricollis, ali i Stulurus flavipes, koja je međunarodno ugrožena vrsta. U okviru rezervata postoji i češnjarka.

Bogatstvo faune ptica ogleda u gnežđenju retkih vrsta čaplji u mešovitoj koloniji, a tu su i vlastelice, crvenonogi sprudnik i cvrčić trščar. Zaista smo se nadali da ćemo objektivom uspeti da zabeležimo neke od letačica, a u toj misiji spasili su nas ždralovi, koji kao da su „osetili” naše misli, i u jatu su zaigrali ptičji ples iznad naših glava. 

Ovde živi nekoliko kolonija tekunica

Na stepskim fragmentima koji su na višim terenima oko Okanja živi i nekoliko manjih kolonija tekunica, koja je prema našem zakonu, strogo zaštićena vrsta, globalno je ugrožena i nalazi se na Svetskoj crvenoj listi.

– Poslednjih pet godina imamo problem nedostatka vode i disbalansa između nadzemnih i podzemnih voda, pa kako voda dođe, a brzo se povuče, te je leti korito bare suvo, dok je zimi prisutno tek nešto malo vode. Naša je ideja da pokušamo vodu što duže da zadržimo i shodno tome smo pokrenuli jedan projekat „Unapređenje upravljanja vodnim režimom u SRP Okanj bara” koji je u toku. Imali smo problema sa uznemiravanjem ptica, ali i lovom, međutim razgovarali smo sa lovcima i našli smo zajedničko rešenje. 

Veliki problem predstavljalo je i industrijsko postrojenje, s obzirom na to da je fabrika ispuštala otpadne vode direktno u baru Okanj, a mi smo uspeli sa rukovodstvom da postignemo dogovor i zatvorimo taj ispust. Trebalo je i nekoliko godina da prođe da se bara revitalizuje, a to smo uradili eksploatacijom trske – priča Bibin. 

Što se tiče turizma, Miloš kaže da nemaju velikih mogućnosti. Uglavnom su to organizovane posete biciklističkih tura, a doveli su i ljubitelje ravničarenja.  Sa decom iz škole iz Elemira, takođe provedu dan u prirodi, jer se edukacija o čuvanju prirodnih vrednosti postiže od malih nogu. 

Ivana Bakmaz
Foto: S. Šušnjević i K. Šibul

Okanj bara, jedno od tri slana jezera, ostatak Panonskog mora pic.twitter.com/BeFQdGoIMx

— Svetolik Marković (@SvetolikMarko) January 19, 2025