ISTRAŽUJEMO Kako podneti tužbu zbog bankarske provizije

Pravo na vraćanje nezakonito zaračunate provizije ne zastreva. Ukoliko svi sudovi budu sledili kolege iz Beograda, najbolje će proći građani koji su kredite refinansirali: oni su proviziju na obradu platili bar dva puta, zato sada mogu očekivati duplu dozu za vraćanje, ali moraju da tuže obe banke.

U Udruženju bankarskih klijenata „Efektiva” nude svojim članovima besplatnu pravnu pomoć, ali i opominju da banke neće lako odustati od dodatnih troškova. Pojedine su od početka ove godine ukinule naknadu za obradu kredita, međutim, i dalje naplaćuju klijentima troškove praćenja kredita. Zato u „Efektivi” očekuju da će banke troškove obrade samo preseliti u druge provozije. Za punomoć oko tužbi do sada im se obratilo 600 klijenata i još 2.000 je zatražilo pomoć putem mejla.

„ Banke će proviziju za obradu kredita samo preformulisati u druge troškove“, smatra i dr Aleksandar Vasiljević s Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić” u Novom Sadu.

Kaže da klijenti koji se i odluče da tuže banku, treba da budu oprezni i da ispunjavaju sve obaveze.

„U svim ugovorima o kreditma je klauzula koja predviđa da, ukoliko klijent ne ispunjava obaveze o roku, banka ima pravo da kredit proglasi dospelim. A to znači da može raskinuti ugovor i početi naplatu prinudnim putem“, veli Vasiljević.

Koliko para mogu očekivati klijenti koji tuže banku i dobiju spor?

Kod nas su najpopularniji gotovinski krediti u domaćoj valuti. Na njih se u proseku zaračunavala stopa za obradu od 1,5 odsto. Za kredit od 300.000 dinara obrada je bila 4.500 dinara, za upola manji zajam 2.250, a za sumu od 100.000 to je 1.500 dinara. Oni koji su kredite refinansirali bar jednom, mogu pomenute sume pomnožiti s dva.

Najviše sume kod nas su se odobravale za stambene kredite. Obrada kredita od 100.000evra je uz stopu od 1,5 odsto bila 1.500 evra, za upola manji 750, a za zajam od 30.000 evra – 450.

U sporu koji su klijenti dobili pred Apelacionim sudom u Beogradu  konkretno je bila tužena Sberbanka. Oni kažu da su od dolaska na ovo tržište negovali fer odnos s klijentima. Smatraju da presuda ukazuje na neujednačenost sudske prakse. U saopštenju koje je Sberbanka izdala kaže se da će oni nastaviti da štite svoja prava sve do konačne odluke sudskih instanci u tom slučaju. 

Sudska praksa po pitanju nakanade za obradu kredita nije kod nas još uvek jedinstvena. Sudovi u Beogradu i Somboru su doneli presude u korist klijenta, sud u Jagodini je odlučio u korist banke. Da bi klijenti bili sigurni u to da će spor dobiti, potrebno je zvanično tumečenje. To može dati samo Vrhovni kasacioni sud Srbije. Obratili smo se njima s pitanjem vezanim za naknade, a u odgovoru „Dnevniku” se kaže: „Vrhovni kasacioni sud nije zauzeo pravni stav o navedenom pitanju, izjasniće se kroz odluku o konkretnom pitanju.”

Klijenti koji se odluče da podnesu tužbu, treba da računaju na odgovarajuće troškove: takse za tužbu, koje kreću od 6.000 dinara pa naviše, troškove veštačenja – oko 10.000 dinara, zatim troškove advokata, koji za dva ročišta iznose 7.500 dinara plus još 6.000 za pisanje tužbe. Po našem Zakonu o parničnom postupku, troškove snosi stranka koja je spor izgubila, ali stranka-tužilac tokom trajanja spora to mora da servisira.

D. Vujošević