Muzički vitraži u Vrnjačkoj Banji
Među manifestacijama umetničke muzike u Srbiji, koje se već tradicionalno održavaju u letnjim mesecima, prošlog vikenda je završen 12. Međunarodni festival klasične muzike Vrnjci, na kojem je tokom 11 julskih dana predstavljeno isto toliko sadržaja i nekoliko izložbi.
U akustički odličnom, dobro posećenom ambijentu Zamka kulture u Vrnjačkoj Banji i primerenoj organizaciji poslenika iz Zavičajnog muzeja, protekli su svi pažljivo odabrani, naročito koncertni programi, među kojima se u prvih pet, pored resitala bugarskog pijaniste Atanasa Kurteva, izdvojilo veče Šleskog okteta gitara iz Poljske.
U drugoj polovini festivala pamtiće se resital španskog gitariste Enrikea Munjoza Teruela, filmsko veče s predstavljanjem de - ve - de albuma američkog gitariste Kristofera Parkeninga, s dokumentarnim snimcima legendarnog španskog umetnika Andresa Segovije (svojevrsnoj posveti najvećem svetskom majstoru gitare) i isečcima iz intervjua obojice interpretarora, zatim promocija knjiga „Muzički vitraži“ i „Leksikon srpske muzike“ muzikologa Gordane Krajačić, koje je svojim strastveno uznesenim interpretacijama nekoliko romantičarskih kompozicija Šumana, Rahmanjinova i Šopena i isto tako egzaltiranim rečima o autorki uveličao pijanista i poeta Miodrag Čolaković, te završni koncert soprana Svetlane Bojčević Cicović i gitariste Uroša Dojčinovića.
Ovo finalno veče 12. Međunarodnog festivala klasične muzike Vrnjci, kao i njegov početak, odvijalo se u romantičarskom raspoloženju, o čemu je svedočio i naziv koncerta („Najlepše arije, pesme i romanse“) s izborom kompozicija iz četvorovekovnog istorijskog raspona, od Đulija Kačinija do Hoakina Rodriga.
Neke od njih su izvedene zahvaljujući preradama koje je u instrumentalnoj partiji, u ovoj prilici poverenoj gitari, načinio upravo Uroš Dojčinović, prilagodivši originalne partiture svom instrumentu. Za nas je jedan od najlepših trenutka završnog resitala, pored Dojčinovićevih solističkih instrumentalnih intermeca (Bošova „Balada“ i Mocanijeva „Mazurka i Kapričo)“ bila popularna pesma „Ukor“ Davorina Jenka, kojoj je sopranistkinja dala duboko emotivnu, setnu, gotovo tragičnu notu, ostavljajući i ovom tačkom lep utisak o svom dosta očuvanom glasu, vokalnoj i tehničkoj spremnosti i velikom iskustvu koncertnog nastupanja.
Marija Adamov