Srbija u opasnosti da ostane bez profesionalnih šofera

Motiv je zarada, koja je četiri do pet puta veća od one koju dobijaju na radnom mestu vozača u gradskim preduzećima. Od ukupno 600 vozača, posao je napustilo njih 60, koji sada  u inostranstvu imaju platu od 2.000. Ovih dana Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije objavila je oglas u kojem „Pošte Slovenije” traže deset vozača i nude prosečnu neto platu od 869,45 evra i dodatak za prehranu od šest evra po radnom danu.

Već nekoliko godina stižu upozorenja da će Srbija ostatiti bez profesionalnih vozača jer će postojeći otići put inostranstva, a mladi se teško odlučuju na školovanje za to zanimanje. Dodatno je tu priču pojačala činjenica da je naša država potpisala sporazum s više država kojim je regulisana procedura o direktnoj zameni vozačkih dozvola, tako da naši državljani mogu bez polaganja dodatnog ispita da koriste srpske dozvole. Ta mera je odmah označena kao prečica za novi odlazak radne snage, naročito vozača E i D kategorije. Tim pre što vozači javnog transporta u Nemačkoj i Austriji, što bi kod nas bilo gradsko saobraćajno preduzeće, imaju platu i do 3.500 evra.

Srpske vozačke dozvole važe i moguće ih je zameniti za lokalne bez ponovnog polaganja vozačkog ispita u Crnoj Gori, BiH, Hrvatskoj i još 25 zemalja Evrope.

To je sasvim dovoljno država da mnogi pronađu posao jer većina od tih zemalja traga za vozačima-profesionalcima.

Vozači kamiona s poluprikolicom ili šlepera kod nas su najviše traženi i njihova plata kreće se i do 1.500 evra, dok je ta suma u EU dva ili tri puta veća, tvrde u Udruženju drumskih prevoznika. Tu činjenicu u tom Udruženju ističu kao ključnu kada naglašavaju da novih vozača nema, a da oni koji završe ispite za vozačke dozvole, osim u zemlje EU, odlaze da rade i u Kanadu ili Rusiju. Predsednik Udruženja za međunarodni transport Dragan Nikolić objašnjava da su vozači perspektivno zanimanje i u Evropi, i u Americi, i u Kanadi.

Po objašnjenju Srđana Andrića iz Nacionalne službe za zapošljavanje, na evidenciji nezaposlenih ima nekoliko hiljada prijavljenih vozača, ali oni imaju samo osnovnu školu i C kategoriju, što je dovoljno za taksi, ali ne i za vožnju kamiona koji ima prikolicu. Poslodavci se teže odlučuju na to da školuju i zaposle nekog od početnika.

“Možemo da kažemo da taj profil lakše dolazi do posla, ali jedan od osnovnih preduslova za njihovo zapošljavanje je određeni nivo radnog iskustva“, objasnio je Andrejević.

Zbog nedostatka vozača kamiona i šlepera, u Srbiji je sve više penzionera za volanom, a njih agnažuju i mnoge turističke agencije koje ne mogu da pronađu mlađe vozače autobusa. Procenjuje se da će uskoro nedostajati i više od 100.000 kvalifikovanih vozača za transport robe i putnika. No, nedostatak vozača nije problem samo naše države jer ih u Velikoj Britaniji nedostaje između 45.000 i 50.000, u SAD više od 100.000. Istraživanja iz prošle godine pokazala su da je od 36 zemalja, u 23 radno mesto vozača među prvih deset koja poslodavci najteže popunjavaju.

U Srbiji ima 100.000 privrednih vozila, od kojih je 10.000 u međunarodnom prevozu, a za njihovo korišćenje potrebno je 120.000 vozača i još oko 20.000 radnika koji će održavati vozila. Dušan Nikolić iz Poslovnog udruženja prevoznika u drumskom saobraćaju „Međunarodni transport” isticao je da za sada prevoznici još nekako uspevaju da pokrenu vozila, ali izražava strah da će za nekoliko godina više kamiona biti na parkinzima nego na putevima.

“Naš školski sistem nije prilagođen potrebama privrede i ako se tako nastavi, nećemo moći da obezbedimo 140.000 ljudi koji će raditi u transportu robe i putnika. Osim toga, i oni koji završe potrebne škole nisu osposobljeni za tako zahtevan posao, a često ne znaju ni da zamene točak, pa im je potrebna dodatna obuka, koja je skupa“, istakao je Nikolić.

LJ. Malešević