Србија у опасности да остане без професионалних шофера

Мотив је зарада, која је четири до пет пута већа од оне коју добијају на радном месту возача у градским предузећима. Од укупно 600 возача, посао је напустило њих 60, који сада  у иностранству имају плату од 2.000. Ових дана Национална служба за запошљавање Србије објавила је оглас у којем „Поште Словеније” траже десет возача и нуде просечну нето плату од 869,45 евра и додатак за прехрану од шест евра по радном дану.

Већ неколико година стижу упозорења да ће Србија остатити без професионалних возача јер ће постојећи отићи пут иностранства, а млади се тешко одлучују на школовање за то занимање. Додатно је ту причу појачала чињеница да је наша држава потписала споразум с више држава којим је регулисана процедура о директној замени возачких дозвола, тако да наши држављани могу без полагања додатног испита да користе српске дозволе. Та мера је одмах означена као пречица за нови одлазак радне снаге, нарочито возача Е и Д категорије. Тим пре што возачи јавног транспорта у Немачкој и Аустрији, што би код нас било градско саобраћајно предузеће, имају плату и до 3.500 евра.

Српске возачке дозволе важе и могуће их је заменити за локалне без поновног полагања возачког испита у Црној Гори, БиХ, Хрватској и још 25 земаља Европе.

То је сасвим довољно држава да многи пронађу посао јер већина од тих земаља трага за возачима-професионалцима.

Возачи камиона с полуприколицом или шлепера код нас су највише тражени и њихова плата креће се и до 1.500 евра, док је та сума у ЕУ два или три пута већа, тврде у Удружењу друмских превозника. Ту чињеницу у том Удружењу истичу као кључну када наглашавају да нових возача нема, а да они који заврше испите за возачке дозволе, осим у земље ЕУ, одлазе да раде и у Канаду или Русију. Председник Удружења за међународни транспорт Драган Николић објашњава да су возачи перспективно занимање и у Европи, и у Америци, и у Канади.

По објашњењу Срђана Андрића из Националне службе за запошљавање, на евиденцији незапослених има неколико хиљада пријављених возача, али они имају само основну школу и Ц категорију, што је довољно за такси, али не и за вожњу камиона који има приколицу. Послодавци се теже одлучују на то да школују и запосле неког од почетника.

“Можемо да кажемо да тај профил лакше долази до посла, али један од основних предуслова за њихово запошљавање је одређени ниво радног искуства“, објаснио је Андрејевић.

Због недостатка возача камиона и шлепера, у Србији је све више пензионера за воланом, а њих агнажују и многе туристичке агенције које не могу да пронађу млађе возаче аутобуса. Процењује се да ће ускоро недостајати и више од 100.000 квалификованих возача за транспорт робе и путника. Но, недостатак возача није проблем само наше државе јер их у Великој Британији недостаје између 45.000 и 50.000, у САД више од 100.000. Истраживања из прошле године показала су да је од 36 земаља, у 23 радно место возача међу првих десет која послодавци најтеже попуњавају.

У Србији има 100.000 привредних возила, од којих је 10.000 у међународном превозу, а за њихово коришћење потребно је 120.000 возача и још око 20.000 радника који ће одржавати возила. Душан Николић из Пословног удружења превозника у друмском саобраћају „Међународни транспорт” истицао је да за сада превозници још некако успевају да покрену возила, али изражава страх да ће за неколико година више камиона бити на паркинзима него на путевима.

“Наш школски систем није прилагођен потребама привреде и ако се тако настави, нећемо моћи да обезбедимо 140.000 људи који ће радити у транспорту робе и путника. Осим тога, и они који заврше потребне школе нису оспособљени за тако захтеван посао, а често не знају ни да замене точак, па им је потребна додатна обука, која је скупа“, истакао је Николић.

Љ. Малешевић