NEMAČKA RAZMATRA SMANJENJE KVOTA ZA RADNIKE SA ZAPADNOG BALKANA Veliki izazov za tržište rada
Ljudi koji stižu u Nemačku na osnovu tzv. “regulative za Zapadni Balkan“ izuzetno su uspešni na tržištu rada. Ali, budućnost tog pravila nakon dolaska na vlast Demohrišćana i SPD je neizvesna.
Stručnjaci kažu da su Nemačkoj potrebni radnici – najmanje 400.000 godišnje. "Jedna od mogućnosti da ti ljudi dođu u Nemačku jeste tzv. ’pravilo za Zapadni Balkan’. Ali, pod novom vladom s Fridrihom Mercom na čelu, to pravilo moglo bi da bude značajno ograničeno“, piše Tagescajtung.
Berlinski list podseća da na osnovu te posebne regulative za Zapadni Balkan, ljudi iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije mogu bez problema da dođu u Nemačku na rad. Za to im nije potrebna stručna sprema, niti druga kvalifikacija. Dovoljno je da imaju ponudu za posao i odobrenje Savezne agencije za rad i zapošljavanje. Pravilo je uvedeno 2015. s ciljem da se smanji broj često uzaludnih zahteva za dobijanje azila iz tih zemalja i da se ljudima omogući regularan pristup tržištu rada.
Od tada je, navodi Tagescajtung, broj zahteva za dobijanje azila iz zemalja Zapadnog Balkana značajno opao. List podseća da ljudi iz tog dela Evrope često rade u zdravstvu i građevinarstvu, u restoranima i hotelima. Bivša nemačka, tzv. „semaforska vlada“ Olafa Šolca (SPD, Zeleni i Liberali) 2024. godine ne samo da je produžila to pravilo, već je i povećala kvotu za dodelu radnih viza sa 25.000 na 50.000 godišnje.
Novu vladu će gotovo sigurno predvoditi Hrišćansko-demokratska unija (CDU) Fridriha Merca, a trenutno su u toku koalicioni pregovori sa Socijaldemokratama (SPD). „Ali, na iznenađenje svih, u dokumentu radne grupe za rad i socijalna pitanja nije se našla nijedna reč o regulativi za Zapadni Balkan“, piše nemački list. "U ranijem pregovaračkom dokumentu stajalo je da se želi ponovo da se ’ograniči’ imigracija putem tog pravila – i to na prvobitnih 25.000 osoba godišnje.“
Na upit Tagescajtunga, CDU nije želeo da komentariše pregovore koji su u toku, a SPD nije odgovorila do zaključenja tog izdanja novina.
Kakve su posledice?
Ekonomski stručnjak Herbert Briker iz Instituta za istraživanje tržišta rada i zanimanja (IAB), koji je evaluirao efekte dolaska radne snage sa Zapadnog Balkana, smatra da ukidanje tog pravila ne bi bila dobra ideja, jer se ti ljudi, kako kaže, "veoma dobro snalaze na tržištu rada“.
Tri do četiri godine nakon dolaska u Nemačku, oko 95 odsto njih i dalje je zaposleno, pokazuju podaci Instituta. To ima veze i sa činjenicom da je boravišna dozvola vezana za status zaposlenja. „Oni po stopi zaposlenosti ostvaruju bolje rezultate od bilo koje druge grupe imigranata na tržištu rada. Zapravo su mnogo uspešniji od mnogih domaćih radnika“, citira list Brikera.
Ti ljudi gotovo uopšte ne koriste socijalnu pomoć, a i „nivo kvalifikacija je viši nego što se očekivalo“. Pored toga, iako pravilo za Zapadni Balkan ne zahteva nikakve kvalifikacije, većina imigranata u Nemačkoj obavlja kvalifikovane poslove. "Tu imamo regularne radne odnose, što je dobro za ekonomiju, za kompanije i za poreske prihode“, ističe Briker.
Nemačka svake godine gubi 400.000 radnika zbog demografskih promena. "Ako dodatno smanjimo kanale koji dobro funkcionišu, imaćemo ozbiljan problem“, zaključuje nemački ekspert.
Alternativni pristup?
Politikolog Holger Kolb iz Savetodavnog veća za integraciju i migraciju podseća da je radna snaga sa Zapadnog Balkana, kada je regulativa za njihov dolazak na rad uvođena, imala znatno manje mogućnosti da dođe u Nemačku nego što ih danas ima.
„Pristup nemačkom tržištu rada u međuvremenu je olakšan. Danas postoje bolji pravni okviri za radnu imigraciju“, ukazuje Kolb i kao primer navodi tzv. Partnerski program za priznavanje kvalifikacija.
"To omogućava ljudima da dođu u Nemačku kako bi radili u određenom zanimanju, dok istovremeno pokušavaju da dobiju priznanje svojih svedočanstava i diploma. Nakon priznavanja kvalifikacija, osoba se smatra stručnjakom i može da dobije trajnu boravišnu dozvolu u Nemačkoj već nakon tri, umesto pet godina. Takođe, spajanje porodice za kvalifikovane radnike je olakšano“, ukazuje Kolb.
Za razliku od Brikera, Kolb međutim podržava smanjenje kvota za Zapadni Balkan. On smatra da je problematično da se kod radne migracije postavlja pitanje: "Odakle dolaziš?; To, kaže, ne bi trebalo da bude važno.
Više bi trebalo da budu u fokusu "sposobnosti" te osobe. "A pravilo za Zapadni Balkan je u suprotnosti s tom osnovnom idejom", zaključuje nemački ekspert Holger Kolb za list Tagescajtung.
