U Slovačkoj se osam sati radi, ali se i zaradi

Na taj korak mnogi se odlučuju samostalno, ali treba reći da je našim građanima veoma teško da dobiju radnu dozvolu u zemljama Evropske unije, kao i da se u tim zemljama može provesti samo određeno vreme. Zbog toga nije neuobičajeno da se ode bez potrebnih dokumenata, pre svega bez radne dozvole, a kad stignu posledice – onda je kasno.  

Naravno, ima i onih koji na rad u inostranstvo krenu organizovano, preko agencija za zapošljavanje, koje bi radniike trebalo u potpunosti da obaveste o uslovima rada i boravka u toj zemlji tokom radnog angažmana. Već duže put Slovačke organizovano, preko agencija za zapošljavanje, odlazi mnogo građana Srbije i od samog početka njihov odlazak da rade u neku od brojnih fabrika, za koje nema dovoljno radne snage u Slovačkoj, izaziva različite reakcije.

d onih da je rad na trakama veoma težak, a malo plaćen, da su uslovi loši, a potom su usledili i napisi da je povećan broj krađa i narušavanja reda u gradovima u kojima rade srpski radnici, a nedavno su građani jednog mesta u Slovačkoj potisali peticiju protiv adaptacije internata u kojem bi ti radnici trebalo da budu smešteni.

Šta je istina teško je reći jer građani Srbije koji rade ili su radili u Slovačkoj nisu baš raspoloženi da pričaju, ali ukazuju na to da tokom boravka u toj zemlji nisu primetili da su Slovaci uplašeni od radnika iz Srbije te da srpski mediji prenaglašeno i ne potpuno tačno izveštavaju o uslovima rada u toj zemlji. Pri tome ističu da to najviše štete nanosi baš radnicima iz Srbije koji žele ponovo tamo da rade.

„Jedna agenecija za privremeno zapošljavanje je zatvorena, a još tri su izgubile dozvolu na našem prostoru“, rekao je ministar za rad Aleksandar Vulin i dodao  da je zatvorena agencija „Largo Srbija”, koja je registrovana i u drugim zemljama kao „Largo Mađarska” i „Largo Slovačka”.

Suštinski, kako je radnicima iz Srbije u Slovačkoj znaju oni koji su tamo bili ili su sada tamo, a najveći broj njih nema veće zamerke na život u toj zemlji i odnos građana Slovačke prema njima, uslove rada, kao ni na zarade. Ukazuju na to da se uglavnom poštuje ono što je dogovoreno, da se radi osam sati i svaki prekovremeni sat plaća, da se dnevnica razlikuje, ali da se može može zaraditi i više od 600 evra mesečno. Gotovo bez izuzetka ukazuju na to da se tih osam sati radi, ali da su zbog toga i angažovani, te da su zarade za isti ili sličan posao u Srbije manje.

Da je to tačno, jasno je samo na osnovu minimalne zarade, koja je u Srbiji oko 22.500 dinara u proseku, što je manje od 200 evra. Iako su zarade zaposlenih u Srbiji u fabrikama poput slovačkih više od minimalca i kreću se od oko 26.000 do oko 35.000 dinara, opet su one u Slovačkoj više. I, da ne bude zabune, troškove za hranu, struju, vodu, telefon... radnici imaju i u Slovačkoj i u Srbiji.

ato i pored mnogih kontroverzi o životu i uslovima rada srpskih  radnika u Slovačkoj, u tu zemlju građani Srbije i dalje odlaze. Doduše, manje nego ranije, ali se mogu videti oglasi kojima se oglašava potreba za radnicima iz Srbije, od 18 do 50 godina, za jednostavne poslove na proizvodnim linijama, uz satnice od 2,3 pa do oko 3,2 evra, radno vreme osam ili 12 sati, obezbeđen smeštaj ili plaćanje pet evra dnevno... 

D. Mlađenović