Tužna slika srpskog sela
Sela su zapuštena. A sela ne služe samo za proizvodnju hrane, već njegovi žitelji moraju da imaju i pristojan život.
Primera radi, u Sloveniji na pograničnom području ako ima i pet kuća, u njima se nalaze mala preduzeća i znaju šta i za koga proizvode. Od toga i žive. To bi se moglo nazvati “prehrambena sigurnost”.
Teški uslovi za život, udaljenost od gradova, loša mreža puteva i gotovo nikakve šanse za zaradu osim obrade zemlje, najčešće su razlozi zbog čega su proteklih decenija sela gotovo desetkovana. Dakle, u dve trećine sela ne postoji veterinarska ambulanta iako je glavno zanimanje poljoprivreda, a tek u malom broju ruralnih naselja postoje biljne apoteke. A svakom selu, činjenica je, treba ambulanta, frizer, apoteka, automehaničar, prodavnice...
A dalje? Za Riplija!
- Od oko 4.700 sela, čak 1.200 je u fazi nestajanja;
- Danas u Srbiji ima 50.000 praznih kuća i još 150.000 njih u kojima trenutno niko ne živi;
- Čak 73 odsto sela nema dom kulture ni biblioteku;
- Postoji oko 15 gotovo potpuno praznih naselja, dok više od 100 njih ima manje od deset stanovnika;
- U 986 sela danas ima manje od po 100 žitelja;
- U 86 odsto sela opada broj stanovnika, a samo 12 odsto raste;
- Poštu nema čak 2.000 sela;
- Oko 500 sela nema asfaltni put i vezu sa svetom;
- U 400 sela u Srbiji nema ni obične prodavnice mešovite robe;
- U 2.760 sela nema vrtića;
- U 230 sela nema osnovne škole;
- U 173 škole ide samo po jedan đak.
Branislav Gulan