Kulpin- selo koje je mladost napustila

Jarmina Nongrađi, penzionerka i starosedelac Kulpina dodala je da se od 15.000 dinara, kolika joj je penzija, može samo preživljavati, a dodatno otežava to što su mašine smanjile potrebu za nadničarskim radom. Brine je što su selo masovno napustili mladi i kaže da je i njen unuk otišao trbuhom za kruhom u Slovačku.

"Zaposlenja nema, ali kad se nešto nađe mladi biraju i neće baš da rade bilo šta. Moj unuk dok je bio ovde ujutru ide na njivu, a njegovi drugari iz kafane",  uočava Nongrađi problematiku današnjeg društva i zaključuje da su i roditelji krivi što svoju decu danas podižu kao prinčeve i princeze.

U dvorcu, gde je „privremeno – pa se odužilo”, smeštena Mesna zajednica dočekao nas je sekretar Zlatko Harminc, koji kaže da se sa onim što selu stiže iz opštinskog budžeta Bačkog Petrovca, ne može mnogo uraditi.

"Na godišnjem nivou mesna kancelarija samostalno raspolaže s 2,2 miliona dinara. S tim se slabo šta može uraditi, a pri tom nemamo računovođu ni knjikovođu, niti adekvatan prostor za rad organa Mesne zajednice", kaže Harminc.

Pri dolasku u selo, nismo mogli da ne primetimo izlivenu kanalizaciju. Harminc objašnjava da to nije neobično, jer naselje ima samo uličnu kanalizacionu mrežu sa šahtovima, bez priključaka i prečistača.

"Nama je ovde najveći nedostatak i prioritet voda, pošto je puna arsena i nije za piće. Imamo eko-bunar gde Kulpičani dolaze na vodu, jednu česmu za celo selo", kaže Harminc i smatra da iako problem vode treba rešavati, za sada ta jedna česma pokriva potrebe 2.700 meštana za vodom za piće.

Harminc kaže da bi mladima možda trebalo više, ali slabo ima mladih...

Po njegovim rečima pošto je Kulpin poznat po dvojezičnoj nastavi koja se održava na slovačkom i srpskom, mladi najviše odlaze u Slovačku, gde lako dobiju papire na osnovu porekla njihovih roditelja, a od skoro odlaze i deca već posle osnovne škole, da tamo završe srednju i još lakše ostanu da žive i rade.

"Zemlja se sada obrađuje traktorima, nema više kopanja i baš smo pre neki dan pričali o tome kako su njive prazne", kaže Harminc potvrđujući priču Jarmine Nongrađi.

On kaže da su nekada sa juga Srbije dolazili u Kulpin da beru hmelj i papriku, ali sad je sve to skoro mrtvo.

"Ne vidim šta je ovde rešenje. Možda kada bi se otvorila neka fabrika u indistrijskoj zoni koja bi nudila zaposlenje makar za par stotina ljudi. Mislim da bi odmah bilo sve drugačije",  kaže Harminc i dodaje da ne žele baš svi da idu u inostranstvo, ali kad je čovek primoran, onda se lakše i odluči na odlazak.

U selu, kako je rekao, od 1000 kuća u kojima neko živi, 500 njih ima priključke za internet, tako da to nije problem i to dobro funkcioniše.

Harminc smatra da ne bi bilo loše da se u selu uspostavi ozvučenje koje će malo ujutru puštati muziku, a posle razglašavati servisne vesti, od toga ko je umro, preko toga koji se proizvodi mogu naći na pijaci. Selo ima i Dom kulture, ali Harminc kaže da se retko šta tamo dešava ne toliko zbog nedostatka sadržaja, koliko zbog manjka publike.

Na kraju je i Harminc samo slegao ramenima i rekao iskreno- teško je.

Katarina Bačkalić