Тужна слика српског села

Примера ради, у Словенији на пограничном подручју ако има и пет кућа, у њима се налазе мала предузећа и знају шта и за кога производе. Од тога и живе. То би се могло назвати “прехрамбена сигурност”.

Тешки услови за живот, удаљеност од градова, лоша мрежа путева и готово никакве шансе за зараду осим обраде земље, најчешће су разлози због чега су протеклих деценија села готово десеткована. Дакле, у две трећине села не постоји ветеринарска амбуланта иако је главно занимање пољопривреда, а тек у малом броју руралних насеља постоје биљне апотеке. А сваком селу, чињеница је, треба амбуланта, фризер, апотека, аутомеханичар, продавнице...

А даље? За Риплија!

-  Од око 4.700 села, чак 1.200 је у фази нестајања;

-  Данас у Србији има 50.000 празних кућа и још 150.000 њих у којима тренутно нико не живи;

-  Чак 73 одсто села нема дом културе ни библиотеку;

-  Постоји око 15 готово потпуно празних насеља, док више од 100 њих има мање од десет становника;

-  У 986 села данас има мање од по 100 житеља;

-  У 86 одсто села опада број становника, а само 12 одсто расте;

-  Пошту нема чак 2.000 села;

-  Око 500 села нема асфалтни пут и везу са светом;

-  У 400 села у Србији нема ни обичне продавнице мешовите робе;

-  У 2.760 села нема вртића;

-  У 230 села нема основне школе;

-  У 173 школе иде само по један ђак.

Бранислав Гулан