Sedam decenija „Mađar soa”: Sajt neće ugasiti reč na papiru
Mađar so, jedini dnevni list na mađarskom jeziku u Srbiji obeležio je protekle nedelje sedam decenija postojanja. Tim povodom 24. decembra na dan osnivanja lista izašao je svečani broj na sedamdeset strana u kome je
uredništvo dalo priliku dosadašnjim glavnim urednicima da kroz svoj autorski napis predstave čitaocima period kada su bili na čelu ovih novina. Uz to odabrano je i sedamdeset poznatih ličnosti iz različitih oblasti da daju svoju ocenu o listu. Jubilej, uz proslavu u Novosadskom pozorištu na kojoj su uručene nagrade, prati i monografija o proteklih 70 godina čiji je autor Ištvan Fodor, novinar “Mađar soa”. Cela ova godina u znaku je jubileja, tako da je logo lista dopunjen brojem 70. Ovog leta, 19. avgusta “Mađar so” je prvi put od postojanja dobio od mađarske države nagradu za zasluge za Mađare van matične zemlje.
U razgovoru o jubileju i godinama koje su za njima, glavna urednica Marta Varju na početku navodi četiri osnivača lista Žigmonda Keka, prvog glavnog urednika, Mihalja Majtenjija, Lasla Gala i Endrea Levaija koji su u decembru 1944. iz Subotice krenuli u Novi Sad spremni da pokrenu list na mađarskom jeziku koji je u početku imao četiri strane i zvao se “Sabad Vajdašag” (Slobodna Vojvodina) da bi već sledeće godine dobio današnje ime (Mađarska reč). Laslo Gal je pre rata vodio satirični list “Grimasa”, koji za vreme rata nije mogao da opstane, a kasnije je nastavio svoj život u vidu jedne strane nedeljno u “Mađar sou”. Danas je uređuje poznati karikaturista Pal Lephaft čiji radovi su obogatili i ovaj svečani broj lista, a predstavljeni su i na izložbi u Novosadskom pozorištu.
Kako se navodi u starim zapisima, u vreme kada su osnivači budućeg lista krenuli vozom iz Subotice u Novi Sad rat je još trajao i oni su dobili specijalnu propusnicu za putovanje koja se danas smatra osnivačkim listom “Mađar soa”...Tih prvih godina pratile su ih teške muke da se svakodnevno urade četiri strane, nestašice papira, loš plasman i teškoće da novine stignu do čitalaca. Pošto su u redakciji svi bili novinari brzo su se pobunili tražeći da ne rade samo prevode, nego i da pišu autorske tekstove koliko su u to vreme mogli da budu. Uskoro je broj strana povećan na osam i krenulo se sa ozbiljnim novinama.
Već od samog početka, želeći da dođu do čitalačke publike, počeli su da objavljuju godišnji kalendar, a već u prvoj deceniji uvedene su i takozvane usmene novine, putovali su po celoj Vojvodini, a zapisi govore da u nekim mestima nisu svi zainteresovani mogli da stanu u salu. Po rečima Marte Varju, tu tradiciju nastavljaju i danas, istina ne toliko često, ali i ove godine su izdali godišnji kalendar knjigu koji je prilika za promocija i lista i izdavaštva. Tada su počeli da izlaze i specijalizovani dodaci o poljoprivredi, zdravstvu, sportu, televiziji, zabavi kojima se i danas posvećuje pažnja.
Po rečima naše sagovornice, razvoj lista je bio stepenast. U sadašnju zgradu u Ulici Vojvode Mišića 1 redakcija se uselila 1958, tada su dobili i štampariju, što je omogućilo da se uz “Mađar so” tu nađu i ostali časopisi i nedeljnici koje je izdavao tadašnji “Forum”. Redakcija je rasla, osamdesetih godina je bio neki vrhunac kada je bilo 250 zaposlenih. Tada se, kako kaže Marta Varju, koja i sama u to vreme postala član redakcije, posebno ulagalo u mlade novinare koji su tu dolazili da uče, a kadrove su zatim preuzimali i televizija i radio, jer je u “Mađar sou” bila najbolja škola za novinare. Te prve godine u novinarstvu, koje su se poklopile i sa najboljim položajem lista, naša sagovornica pamti i po odličnoj atmosferi u velikom desku, puno rada, učenja, ali i zadovoljstva zbog postignutih uspeha.
Osnivačka prava tada su prešla sa Socijalističkog saveza na Skupštinu Vojvodine, a od pre desetak godina osnivač je Mađarski nacionalni savet. Zahvaljujući kompaktnoj redakciji list je, po rečima Marte Varju nekako uspeo da pregura turbulentne devedesete. Bio je opozicionog opredeljenja tako da im je nekada, kako kaže, kada su prateći politički život i izveštaje drugih redakcijama izgledalo kao da nisu bili na istom događaju i nisu isto čuli. – Nije bilo lako voditi list tokom tih godina, pristici su bili veliki, a ako nisu bili politički, bili su ekonomski – ukazuje glavna urednica. – “Matroz” je tada bio jedina fabrika papira koji nekad nismo mogli da dobijemo i zato je tokom šest meseci “Mađar so” izlazio samo dva puta nedeljno, četvrtkom i nedeljom.
Nikad nismo mogli taj period da prebolimo, i da tiraž vratimo na staro stanje i od tada je situacija bila sve teža i teža. Trenutno je aktuelna dilema da li će novine biti samo na internetu ili i na papiru. Ja sam za to da sačuvamo štampano izdanje svakako, jer od toga se živi. Znam da je internet budućnost, ali novine ne mogu tako da opstanu. Pored sajta, uveli smo i da se novine bez dodataka mogu listati na internetu, no to se plaća. Smatrali smo da su mnogi Mađari napustili zemlju za vreme rata i bombardovanja pa zbog nostalgije žele da čitaju i “Mađar so”, ali ipak nema toliko zainteresovanih koliko smo očekivali.
Nina Popov
Tiraž i svih 75.000 primeraka
– Vrhunac “Mađar soa” je bio period od 20. do 40. rođendana kada je to bio najčitaniji dnevni list na mađarskom jeziku na svetu, zbog svoje otvorenosti i kvaliteta – kaže Marta Varju. - Tada je prosečan tiraž bio 35 hiljada, a nedeljni oko 66 hiljada, a svečani broj za praznik štampan je jednom i u tiražu od 75 hiljada primeraka. Dobar marketing je uspevao da “Mađar so” stiže u sve krajeve i radne organizacije gde su bili Mađari. U to vreme je jako puno značilo što su naši novinari mogli da pišu malo slobodnije nego što je u u Mađarskoj tada bilo dozvoljeno. Postoji priča da je tokom revolucije 1956. u Mađarskoj, jedan čitalac iz Horgoša pokupovao sve primerke “Mađar soa”koje su imali i odneo ih u Segedin gde ih je prodao za jedan sat. Nažalost, mi nikad nismo mogli da organizujemo da u Mađarskoj prodajemo novine, i tek u današnje vreme kada ih imamo na internetu, možemo da dođemo i do čitalaca van zemlje.
Kolegijum putem skajpa
„Mađar so” sada izlazi šest dana nedeljno, a subotom je vikend dvobroj. Svaki dan list prati neki dodatak koji privlači pažnju šire publike, ponedeljkom je sportski dodatak, utorkom o poljoprivredi, sredom se smenjuju omladinski list “Kepeš ifjušag” ili ukrštene reči, četvrtkom šareni svet sa TV programom, petkom izlazi dodatak o zdravlju. Po rečima glavne urednice, list je dobio i novi grafički izgled, modernizovanu naslovnu stranu, korigovan je i logo lista, a opredelili su se i za kraće tekstove prihvatajući sugestije čitalaca. Nova tehnologija je sasvim ušla i u operativni rad redakcije jer se svakodnevni sastanci kolegijuma održavaju putem skajpa pošto se u Subotici nalazi unutrašnjopolitička rubrika, kultura i subotička hronika, u Senti je sportska, kulturni dodatak i omladinski list, a spoljnopolitička, ekonomska, novosadska, TV program i rubrike u kojima se pripremaju dodaci su u Novom Sadu.