Седам деценија „Мађар соа”: Сајт неће угасити реч на папиру

 уредништво дало прилику досадашњим главним уредницима да кроз свој ауторски напис представе читаоцима период када су били на челу ових новина. Уз то одабрано је и седамдесет познатих личности из различитих области да дају своју оцену о листу. Јубилеј, уз прославу у Новосадском позоришту на којој су уручене награде, прати и монографија о протеклих 70 година чији је аутор Иштван Фодор, новинар “Мађар соа”. Цела ова година у знаку је јубилеја, тако да је лого листа допуњен бројем 70. Овог лета, 19. августа “Мађар со” је први пут од постојања добио од мађарске државе награду за заслуге за Мађаре ван матичне земље.

У разговору о јубилеју и годинама које су за њима, главна уредница Марта Варју на почетку наводи четири оснивача листа Жигмонда Кека, првог главног уредника, Михаља Мајтењија, Ласла Гала и Ендреа Леваија који су у децембру 1944. из Суботице кренули у Нови Сад спремни да покрену лист на мађарском језику који је у почетку имао четири стране и звао се “Сабад Вајдашаг” (Слободна Војводина) да би већ следеће године добио данашње име (Мађарска реч). Ласло Гал је пре рата водио сатирични лист “Гримаса”, који за време рата није могао да опстане, а касније је наставио свој живот у виду једне стране недељно у “Мађар соу”. Данас је уређује познати карикатуриста Пал Лепхафт чији радови су обогатили и овај свечани број листа, а представљени су и на изложби у Новосадском позоришту.



Како се наводи у старим записима, у време када су оснивачи будућег листа кренули возом из Суботице у Нови Сад рат је још трајао и они су добили специјалну пропусницу за путовање која се данас сматра оснивачким листом “Мађар соа”...Тих првих година пратиле су их тешке муке да се свакодневно ураде четири стране, несташице папира, лош пласман и тешкоће да новине стигну до читалаца. Пошто су у редакцији сви били новинари брзо су се побунили тражећи да не раде само преводе, него и да пишу ауторске текстове колико су у то време могли да буду. Ускоро је број страна повећан на осам и кренуло се са озбиљним новинама.



Већ од самог почетка, желећи да дођу до читалачке публике, почели су да објављују годишњи календар, а већ у првој деценији уведене су и такозване усмене новине, путовали су по целој Војводини, а записи говоре да у неким местима нису сви заинтересовани могли да стану у салу. По речима Марте Варју, ту традицију настављају и данас, истина не толико често, али и ове године су издали годишњи календар књигу који је прилика за промоција и листа и издаваштва. Тада су почели да излазе и специјализовани додаци о пољопривреди, здравству, спорту, телевизији, забави којима се и данас посвећује пажња.



По речима наше саговорнице, развој листа је био степенаст. У садашњу зграду у Улици Војводе Мишића 1 редакција се уселила 1958, тада су добили и штампарију, што је омогућило да се уз “Мађар со” ту нађу и остали  часописи и недељници које је издавао тадашњи “Форум”. Редакција је расла, осамдесетих година је био неки врхунац када је било 250 запослених. Тада се, како каже Марта Варју, која и сама у то време постала члан редакције, посебно улагало у младе новинаре који су ту долазили да уче, а кадрове су затим преузимали и телевизија и радио, јер је у “Мађар соу” била најбоља школа за новинаре. Те прве године у новинарству, које су се поклопиле и са најбољим положајем листа, наша саговорница памти и по одличној атмосфери у великом деску, пуно рада, учења, али и задовољства због постигнутих успеха.



Оснивачка права тада су прешла са Социјалистичког савеза на Скупштину Војводине, а од пре десетак година оснивач је Мађарски национални савет. Захваљујући компактној редакцији лист је, по речима Марте Варју некако успео да прегура турбулентне деведесете. Био је опозиционог опредељења тако да им је некада, како каже, када су пратећи политички живот и извештаје других редакцијама изгледало као да нису били на истом догађају и нису исто чули.  – Није било лако водити лист током тих година, пристици су били велики, а ако нису били политички, били су економски – указује главна уредница. – “Матроз” је тада био једина фабрика папира који некад нисмо могли да добијемо и зато је током шест месеци “Мађар со” излазио само два пута недељно, четвртком и недељом.



Никад нисмо могли тај период да преболимо, и да тираж вратимо на старо стање и од тада је ситуација била све тежа и тежа. Тренутно је актуелна дилема да ли ће новине бити само на интернету или и на папиру. Ја сам за то да сачувамо штампано издање свакако, јер од тога се живи. Знам да је интернет будућност, али новине не могу тако да опстану. Поред сајта, увели смо и да се новине без додатака могу листати на интернету, но то се плаћа. Сматрали смо да су многи Мађари напустили земљу за време рата и бомбардовања па због носталгије желе да читају и “Мађар со”, али ипак нема толико заинтересованих колико смо очекивали.

 

Нина Попов



 

Тираж и свих 75.000 примерака



– Врхунац “Мађар соа” је био период од 20. до 40. рођендана када је то био најчитанији дневни лист на мађарском језику на свету, због своје отворености и квалитета – каже Марта Варју. - Тада је просечан тираж био 35 хиљада, а недељни око 66 хиљада, а свечани број за празник штампан је једном и у тиражу од 75 хиљада примерака. Добар маркетинг је успевао да “Мађар со” стиже у све крајеве и радне организације где су били Мађари. У то време је јако пуно значило што су наши новинари могли да пишу мало слободније него што је у у Мађарској тада било дозвољено. Постоји прича да је током револуције 1956. у Мађарској, један читалац из Хоргоша покуповао све примерке “Мађар соа”које су имали и однео их у Сегедин где их је продао за један сат. Нажалост, ми никад нисмо могли да организујемо да у Мађарској продајемо новине, и тек у данашње време када их имамо на интернету, можемо да дођемо и до читалаца ван земље.

Колегијум путем скајпа



„Мађар со” сада излази шест дана недељно, а суботом је викенд двоброј. Сваки дан лист прати неки додатак који привлачи пажњу шире публике, понедељком је спортски додатак, уторком о пољопривреди, средом се смењују омладински лист “Кепеш ифјушаг” или укрштене речи, четвртком шарени свет са ТВ програмом, петком излази додатак о здрављу. По речима главне уреднице, лист је добио и нови графички изглед, модернизовану насловну страну, коригован је и лого листа, а определили су се и за краће текстове прихватајући сугестије читалаца. Нова технологија је сасвим ушла и у оперативни рад редакције јер се свакодневни састанци колегијума одржавају путем скајпа пошто се у Суботици налази унутрашњополитичка рубрика, култура и суботичка хроника, у Сенти је спортска, културни додатак и омладински лист, а спољнополитичка, економска, новосадска, ТВ програм и рубрике у којима се припремају додаци су у Новом Саду.