NOVO NAUČNO ISTRAŽIVANJE POKAZALO: Osam nedelja biljne ishrane smanjuje biološku starost ljudi

Ishrana zasnovana isključivo na namirnicama biljnog porekla za dva meseca pozitivno je uticala na parametre koji pokazuju "starost" srca, endokrinog sistema, jetre i metabolički status, dok se to nije desilo u kontrolnoj grupi u kojoj su ispitanici jeli i meso, jaja i mlečne prerađevine.

Osobe koje su se hranile biljnom hranom takođe su u proseku izgubili dva kilograma više od svaštojeda, najverovatnije zato što su unosili oko 200 kalorija manje iz obroka koje su dobijali u prve četiri nedelje studije, piše Medical Press.

Postoje i oni stručnjaci koji ovako pozitivne rezultate uzimaju s rezervom i smatraju da dugoročno biljna ishrana može dovesti do deficita određenih mikronutrijenata, kao to da je gubitak kilograma taj koji je doprineo primetnim razlikama u biološkoj starosti između dve grupe. Otkriće je zasnovano na maloj studiji koja je obuhvatila 21 par identičnih 39-godišnjih blizanaca i od kojih se polovina hranila veganskom ishranom, odnosno ishranom koja uključuje sve proizvode životinjskog porekla uključujući i jaja, mlečne prerađevine i med, a polovina svim grupama namirnica.

Do kraja studije istraživači su analizirali smanjenje procene biološke starosti na osnovu vrednosti DNK metilacije - vrste hemijske modifikacije DNK koja služi za procenu biološke starosti. Taj parametar odnosi se na propadanje funkcija tkiva i ćelija u telu i ne poklapa se uvek sa hronološkom starošću.

Varun Dvaraka iz kompanije TruDiagnostic koja se bavi epigenetskim testiranjima je u saradnji sa Kristoferom Garnerom sa Stenford univerziteta i njihovim kolegama sproveo ovo istraživanje, ali je u zaključku naveo da nije jasno u kojoj meri se izmerene razlike između dve grupe mogu pripisati isključivo ishrani. On je dodao da je potrebno još istraživanja o tome, naročito onih koji će se dugoročno baviti proučavanjem uticaja biljne ishrane na zdravlje ljudi.

Tom Sanders, profesor emeritus nutricionizma i dijetetike Kings Koledža u Londonu, koji nije bio uključen u ovo istraživanje, smatra da su njegove kolege u ovoj studiji izneli neke argumente u korist biljne ishrane, ali da studija nije uzela u obzir deficite vitamina i minerala do kojih može da dođe, ukoliko se biljna ishrana praktikuje na duže staze.

On je dodao da veganska ishrana možda i nije dobra za zdravlje starijih ljudi.

"Iako studije indiciraju da biljna ishrana ima povoljan efekat na zdravlje u srednjem dobu - uključujući i niži rizik od kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2, to nije slučaj za starije vegane, koji imaju veće šanse za gubitak mišića, nisku gustinu kostiju i neurološke poremećaje, koji značajno utiču na kvalitet života", rekao je Sanders.

On je takođe dodao da očekivano trajanje života kod vegana nije ništa duže u poređenju sa svaštojedima.

Još jedno objašnjenje za pozitivne rezultate studije dao je dr Duan Mepor, dijetetičar i predstavnik Britanske asocijacije dijetetičara, koji podseća da je ishrana svaštojeda obično mnogo kaloričnija od veganske i da je ključ možda u smanjenju energetskog unosa.

"Osim toga, vegansku grupu savetovali su da unosi dva puta više porcija povrća, više voća i mahunarki, orašastih plodova i semenki od grupe svaštojeda, što bi možda delimično moglo da objasni razlike u rezultatima na kraju", dodao je on.

Otkrića su objavljena u stručnom časopisu "BMC Medicine journal".