НОВО НАУЧНО ИСТРАЖИВАЊЕ ПОКАЗАЛО: Осам недеља биљне исхране смањује биолошку старост људи

Исхрана заснована искључиво на намирницама биљног порекла за два месеца позитивно је утицала на параметре који показују "старост" срца, ендокриног система, јетре и метаболички статус, док се то није десило у контролној групи у којој су испитаници јели и месо, јаја и млечне прерађевине.

Особе које су се храниле биљном храном такође су у просеку изгубили два килограма више од сваштоједа, највероватније зато што су уносили око 200 калорија мање из оброка које су добијали у прве четири недеље студије, пише Медицал Press.

Постоје и они стручњаци који овако позитивне резултате узимају с резервом и сматрају да дугорочно биљна исхрана може довести до дефицита одређених микронутријената, као то да је губитак килограма тај који је допринео приметним разликама у биолошкој старости између две групе. Откриће је засновано на малој студији која је обухватила 21 пар идентичних 39-годишњих близанаца и од којих се половина хранила веганском исхраном, односно исхраном која укључује све производе животињског порекла укључујући и јаја, млечне прерађевине и мед, а половина свим групама намирница.

До краја студије истраживачи су анализирали смањење процене биолошке старости на основу вредности ДНК метилације - врсте хемијске модификације ДНК која служи за процену биолошке старости. Тај параметар односи се на пропадање функција ткива и ћелија у телу и не поклапа се увек са хронолошком старошћу.

Варун Дварака из компаније ТруДиагностиц која се бави епигенетским тестирањима је у сарадњи са Кристофером Гарнером са Стенфорд универзитета и њиховим колегама спровео ово истраживање, али је у закључку навео да није јасно у којој мери се измерене разлике између две групе могу приписати искључиво исхрани. Он је додао да је потребно још истраживања о томе, нарочито оних који ће се дугорочно бавити проучавањем утицаја биљне исхране на здравље људи.

Том Сандерс, професор емеритус нутриционизма и дијететике Кингс Колеџа у Лондону, који није био укључен у ово истраживање, сматра да су његове колеге у овој студији изнели неке аргументе у корист биљне исхране, али да студија није узела у обзир дефиците витамина и минерала до којих може да дође, уколико се биљна исхрана практикује на дуже стазе.

Он је додао да веганска исхрана можда и није добра за здравље старијих људи.

"Иако студије индицирају да биљна исхрана има повољан ефекат на здравље у средњем добу - укључујући и нижи ризик од кардиоваскуларних болести и дијабетеса типа 2, то није случај за старије вегане, који имају веће шансе за губитак мишића, ниску густину костију и неуролошке поремећаје, који значајно утичу на квалитет живота", рекао је Сандерс.

Он је такође додао да очекивано трајање живота код вегана није ништа дуже у поређењу са сваштоједима.

Још једно објашњење за позитивне резултате студије дао је др Дуан Мепор, дијететичар и представник Британске асоцијације дијететичара, који подсећа да је исхрана сваштоједа обично много калоричнија од веганске и да је кључ можда у смањењу енергетског уноса.

"Осим тога, веганску групу саветовали су да уноси два пута више порција поврћа, више воћа и махунарки, орашастих плодова и семенки од групе сваштоједа, што би можда делимично могло да објасни разлике у резултатима на крају", додао је он.

Открића су објављена у стручном часопису "БМЦ Медицине јоурнал".