НОВО НАУЧНО ИСТРАЖИВАЊЕ ПОКАЗАЛО: Осам недеља биљне исхране смањује биолошку старост људи
Биљна исхрана у трајању од само осам недеља може да смањи биолошку старост људи, показало је ново истраживање.
Исхрана заснована искључиво на намирницама биљног порекла за два месеца позитивно је утицала на параметре који показују "старост" срца, ендокриног система, јетре и метаболички статус, док се то није десило у контролној групи у којој су испитаници јели и месо, јаја и млечне прерађевине.
Особе које су се храниле биљном храном такође су у просеку изгубили два килограма више од сваштоједа, највероватније зато што су уносили око 200 калорија мање из оброка које су добијали у прве четири недеље студије, пише Медицал Press.
Постоје и они стручњаци који овако позитивне резултате узимају с резервом и сматрају да дугорочно биљна исхрана може довести до дефицита одређених микронутријената, као то да је губитак килограма тај који је допринео приметним разликама у биолошкој старости између две групе. Откриће је засновано на малој студији која је обухватила 21 пар идентичних 39-годишњих близанаца и од којих се половина хранила веганском исхраном, односно исхраном која укључује све производе животињског порекла укључујући и јаја, млечне прерађевине и мед, а половина свим групама намирница.
До краја студије истраживачи су анализирали смањење процене биолошке старости на основу вредности ДНК метилације - врсте хемијске модификације ДНК која служи за процену биолошке старости. Тај параметар односи се на пропадање функција ткива и ћелија у телу и не поклапа се увек са хронолошком старошћу.
Варун Дварака из компаније ТруДиагностиц која се бави епигенетским тестирањима је у сарадњи са Кристофером Гарнером са Стенфорд универзитета и њиховим колегама спровео ово истраживање, али је у закључку навео да није јасно у којој мери се измерене разлике између две групе могу приписати искључиво исхрани. Он је додао да је потребно још истраживања о томе, нарочито оних који ће се дугорочно бавити проучавањем утицаја биљне исхране на здравље људи.
Том Сандерс, професор емеритус нутриционизма и дијететике Кингс Колеџа у Лондону, који није био укључен у ово истраживање, сматра да су његове колеге у овој студији изнели неке аргументе у корист биљне исхране, али да студија није узела у обзир дефиците витамина и минерала до којих може да дође, уколико се биљна исхрана практикује на дуже стазе.
Он је додао да веганска исхрана можда и није добра за здравље старијих људи.
"Иако студије индицирају да биљна исхрана има повољан ефекат на здравље у средњем добу - укључујући и нижи ризик од кардиоваскуларних болести и дијабетеса типа 2, то није случај за старије вегане, који имају веће шансе за губитак мишића, ниску густину костију и неуролошке поремећаје, који значајно утичу на квалитет живота", рекао је Сандерс.
Он је такође додао да очекивано трајање живота код вегана није ништа дуже у поређењу са сваштоједима.
Још једно објашњење за позитивне резултате студије дао је др Дуан Мепор, дијететичар и представник Британске асоцијације дијететичара, који подсећа да је исхрана сваштоједа обично много калоричнија од веганске и да је кључ можда у смањењу енергетског уноса.
"Осим тога, веганску групу саветовали су да уноси два пута више порција поврћа, више воћа и махунарки, орашастих плодова и семенки од групе сваштоједа, што би можда делимично могло да објасни разлике у резултатима на крају", додао је он.
Открића су објављена у стручном часопису "БМЦ Медицине јоурнал".