DR GERMAN TEPLJAKOV  Otkriva li naš izgled naš karakter

Od drevnih kineskih lekara kojima je „čitanje“ lica i tela spadalo u svakodnevnu lekarsku praksu, preko antičke Grčke, pa sve do današnjih dana... Moderna nauka je ovakva znanja prvo proglasila šarlatanskim, ali se kasnije na ozbiljan način pozabavila njima istražujući koliko se zaista naš unutrašnji svet odražava na spoljašnji i obrnuto. Zato smo odgovore potražili od ruskog lekara i magistra psihologije i pedagogije dr Germana Tepljakova iz Novosibirska koji se upravo time bavi. Zanimljivo je da je dr Tepljakov ovakva znanja sticao ne samo na studijama medicine i psihologije, nego i u svojoj porodici.

– Vizuelna psihodijagnostika je nešto čime se bavim celog života. Naravno postoje dva perioda, onaj naučni koji je počeo studijama medicine gde sam pronašao objašnjenja veze između izgleda čoveka i njegovog ponašanja i onaj pre toga gde sam takva znanja sticao u svojoj porodici. Naime, moja pra-pra baka Grunja koja je za radila na dvoru grofa Šuvalova u Novonikolajevsku (sada Novosibirsku) je imala priliku da tamo ovakva znanja prikupi. Osim mnogih poznatih i umnih ljudi tamo je neko vreme bio gost i grof Kaliostrov koji je bio izuzetan poznavalac ljudskih karaktera na osnovu njihovog izgleda i on je svoja saznanja podelio sa Šuvalovima, a inteligentna i radoznala Grunja je to kao sunđer upila.

Kako su ovakva znanja uspela da se prenesu u vašoj porodici?

– Grunja ih je prenela svojoj najdražoj unuci – mojoj baki Mašenjki, koja je bila pismena i sve to zabeležila. Deo tih svesaka je nestao u vihorima rata, ali je sveska o „čitanju“ lica preživela. Čak sam je i ja imao u rukama... Pošto je bila pisana arhaičnim jezikom i pismom, molio sam baku za objašnjenja. No baka je smatrala da sam još mlad, sakrila je svesku i od tada je više nisam video. Ostalo je samo ono što sam uspeo da zapamtim, a kada sam počeo da studiram ta saznanja koja sam stekao u porodici bila su i naučno potvrđena. Napomenuo bih da je moja baka umela tačno da proceni koliko je ko inteligentan i šta će moji školski drugovi postati.

Osim toga imao sam priliku kao mladi lekar da radim pod vođstvom dr Aleksandra Bogdanova, izuzetnog lekara, koji je takođe bio upućen u patofiziognomiju, tj. spoljašnje znakove ljudskih bolesti. Rad s njim me je uputio kako da pomognem ljudima s nejasnim dijagnozama. Pravi uzlet u ovoj profesiji mi je dalo upoznavanje s akademikom Anuašvilijem od koga sam dobio veoma moćno sredstvo – kompjutersku analizu lica. On je otkrio kako da samo na osnovu traga otkrijem „zeca“. Ovaj program se sada koristi u bezbednosnim službama, carinama, bankama...

Da li zaista naš izgled utiče na naš karakter ili je to obrnuto?

– Može se reći da postoji predispozicija. Tajna je u tome da ne postoji nikakva sudbina, samo sklonost ka određenom načinu ponašanja. Poznati italijanski lekar, psihijatar i kriminolog Čezare Lambrozo je zagovarao da određeni izgled odaje kriminalca. Bio je veoma kritikovan i to s pravom, jer izgled je samo sklonost, a da li će se čovek zaista i ponašati tako je nešto drugo i na to utiče mnogo drugih faktora.

Na koji način su povezane telesne karakteristike sa našim karakterom?

– Nauka o vizuelnoj psihodijagnostici se oslanja na evolucionu biologiju. Zamislite četvoro ljudi ispod visokog drveta jabuke. Onaj ko je visok preko dva metra on će lako ubrati jabuku, ali zato onaj ko je izrazito nizak neće – zato oni međusobno moraju da sarađuju. Visoki ljudi su obično nezavisni, a niski dobri organizatori. Postoje brojni istorijski dokazi koji potvrđuju ovu pretpostavku: velike vojskovođe, osvajači, vladari skoro su uvek bili ljudi niskog rasta... Reći ću vam i ovo veliki ljudi kao što je Sokrat, Leonardo da Vinči, Nikola Tesla su se izdigli iznad svojih telesnih karakteristika i njih ne možemo na ovaj način analizirati. Ove analize se odnose na obične ljude.

Priča o Sokratu i porocima

Sokrat je bio srednjega rasta, debeo, širokih ramena, na kojima se dizala povelika ćelava glava s visokim čelom, sa širokim pljosnatim nosom, i sa dubokim i buljavim očima. Koliko je njegov spoljašnji izgled bio skroman, toliko je njegov unutrašnji svet bio bogat i raskošan...

– Jedanput je Sokrat zajedno sa učenicima posetio poznatog fiziognomičara Zopira, čoveka koji je na osnovu spoljnih karakteristika mogao da odredi karakter čoveka. Zagledavši dobro oniskog, debeljuškastog, ćelavog, buljavog čoveka sa nosom kao krompir Zopir je rekao „da je on lažljivac, pijanica, ženskaroš, ukratko čovek pun poroka”. Učenici su se nasmejali i rekli Zopiru da je pogrešio i da je Sokrat najbolji čovek od svih. Na to ih je Sokrat ukorio, odao priznanje Zopiru da je istinu govorio, ali je i rekao da je on sve svoje poroke savladao! – ispričao nam je dr German Tepljakov otkrivajući koliko je vredan rad na brušenju svog karaktera i obrazovanju.

Koliko su ovakve analize pouzdane?

– Njihova pouzdanost je oko 85 procenata. Kada posmatramo s naučnog gledišta sve preko 70 odsto više nije slučajnost. Iskusni profesionalci u ovom poslu postižu tačnost i preko 90 posto – moja tačnost procene se kreće oko 94 procenta. Metoda vizuelne dijagnostike se u Rusiji dosta koristi, a veoma često u finansijskim strukturama. Poznato je, da se ovo znanje koristi u Sperbanci od odlučivanja ko će se zaposliti u banci i na kom mestu će raditi, do toga kome odobriti kredit... 

Koliko promena ličnog izgleda, može da utiče na način na koji će se osoba ponašati?

– Kada neko ko je punačak drži dijetu, onda on mora da ima jaku volju da sprovede ovaj svoj naum u delo. Ono što se dešava u tom procesu je smanjivanje empatije prema drugim ljudima, ali i povećavanje kreativnosti. Naime, kod debelih ljudi je veoma izražena emocionalna inteligencija, dok je kod mršavih veoma razvijen racionalni um i naučna kreativnost. Treba imati na umu i ovo da se čovekova težina tokom života menja, ali njegova telesna konstitucija ostaje ista. Zato je za metodu vizuelne psihodijagnostike veoma je važna telesna konstrukcija. Kod muškaraca razlikujemo tri osnovna tipa i dva međutipa, dok kod žena razlikujemo čak sedam tipova telesne konstrukcije.

Da li plastične operacije mogu da izmene osobine čoveka?

– Ako se izvodi operacija za uklanjanje gluvoće ili klempavosti, to utiče na funkciju ušiju. Oni počinju opažati izvore zvučnih talasa sa svih strana, a ne samo sa prednje strane. Kada se takva operacija izvodi kod dece predškolskog uzrasta, pozitivno utiče na intelektualni razvoj. Međutim, ukoliko osoba radi nepotrebne kozmetičke operacije (na primer, pumpa usne, ili „pegla“ bore), a takođe stalno želi nešto da promeni u svom izgledu - to ukazuje na prisustvo psiholoških problema. Gotovo uvek postoji histerična akcentuacija karaktera, kao i kompleks inferiornosti i velika zavisnost od mišljenja drugih. Ipak, moram reći da iskusni specijalista uvek primeti ovakve intervencije, slobodno mogu reći da mene ovakve intervencije ne mogu zavarati zato što potvrdu onog što sam uočio uvek tražim na više mesta.

Da li su za metodu vizuelne psihodijagnostike osim izgleda i telesne konstrukcije važni gestovi?

– Evoluciona biologija nas uči da je jezik tela na prvom mestu, a da su se reči pojavile mnogo kasnije... Mi mnogo više možemo da utičemo na to šta ćemo reći, nego na govor tela. Tako da je za psihodijagnostiku mnogo važnija ta neverbalna komunikacija. Same reči nam daju samo 7 odsto informacije, potom način na koji su izgovorene, boja glasa donose čak 38 posto, a ostatak od 55 procenata pripada stavu i gestovima. Čovek je ustrojen kao ledeni breg – ono što je svesno to je mali deo koji je iznad vode, a sve ostalo što je ispod površine je nesvesno. Zato bi trebalo da što više širimo našu svesnost, jer samo svest čini čoveka čovekom!

Marina Jablanov Stojanović