okoTVoko: No Đani, no vani
Srbija je zaista jedna estradna zemlja. Ovde nije dosadno čak ni u vanrednom stanju. A sve je počelo tako idilično, kao i onomad kad smo branili mostove. Mitar Mirić je za jedan portal objašnjavao da se ruke mogu oprati i posle pesme „Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine”.
Sve bi bilo super da nije tabloidno uhvaćen u kršenju karantina. Tu je zapravo bila najzanimljivija pojava Dragiše Trajkovića Đanija. Urbana legenda kaže da je od tog trenutka Đani punio Sava centar, a da nismo znali nijedan njegov hit. Tada je nastao slogan „No Đani, no parti”.
Ali glavna medijska šizaona se desila kad je Đani uhvaćen u kršenju policijskog časa i kad je postao glavna medijska tema. Tada su nastali slogani „No Đani, no vani”. Onda su krenuli reporteri šou biz emisija da proveravaju kako se poznati ponašaju u vanrednom stanju, kakvu masku ima Snežana Đurišić, kako se Aco Pejović snalazi u svom dvorištu. Ana Bekuta i Milutn Mrkonjić su dobro, ljubav cveta i javili su se u infotejment programe. Tu je i Jelena Rozga koja redovno peva svoju pesmu „Karantena”.
Rada Đurić se navikava na novo radno mesto na Novoj TV i javlja se iz svog stana, odlična kao i uvek. Nije mi jasno samo zašto je za ružičastu televiziju glavno estradno pitanje brak Sanje Marinković. Popularna Sanja je u svakoj šou biz emisiji u kojoj je gostovala odgovarala na to pitanje. Da li uopšte mlađe kolege imaju mašte da pitaju nešto pametnije. U ovom trenutku i Aca Lukas je morao da ponudi svoju ljubavnu ispovest i objasni ko mu je fatalna ljubav te smo saznali sve o njegovom odnosu sa Sonjom. Ali mnoge ljubavi si i pucale u doba korone.
I dok su samo pre koji mesec Milica Todrović i Petar Strugar u emisijama promovisali svoju ljubav, ona je pukla s prvim karantinom jer je Todorovićka otišla u u rodni Kruševac. Odakle si sele pevačice mlada? No znajući pravila domaćeg šou biznisa potpisujem da će to i da se obnovi posle vanrednog stanja.
Došlo je i do epidemije- raskida. Navodno su raskinuli i Ana Mihajlović i Vuk Kostić. Neki raskidaju jer ne mogu da podnesu izolaciju, drugi jer ne mogu da podnesu jedne druge u karantinu. Treći se pozivaju na nepremostive razlike. Jedino se drže oni u „Parovima” i „Zadruzi”. Direktorka bolnice Laze Lazarević je izjavila da ne može da veruje da se takav program još uvek emituje kada je zemlji potrebno mentalno zdravlje.
Mnogi građani su imali primedbu da u ovoj državi postoje građani drugog i prvog reda. Zašto je neko u rialitiju, a neko u samoizolaciji. Ili zašto se poznati kažnjavaju blaže bez zatvorske kazne, a obični građani bivaju odmah sankcionisani. I ta nepravda da svi nismo jednaki, posebno boli u vremenima kad se traži opšta solidarnost.
Ali, dok pacijenti u pidžamama prave žurku na sajmu ili se prave korona partiji, ne samo u ugostiteljskim objektima nego širom regiona, postavlja se pitanje da li ova pošast iskazuje osobine pojedinaca koji su nas i do doveli do kataklizme. Strašan je podatak da je nekima važnija kafa i pićence u restoranu nego svoje i tuđe zdravlje. Za pohvalu je bio trud mnogih javnih ličnosti koje su značajno uticale u svojim apelima da se poštuje apel ostanite kod kuće koji se stalno emituju na TV-u.
U celom svetu epidemija je ista i mere su slične. Jedini naš problem je u tome što je u svemu ova zemlja drugačija od celog sveta. Jer niko nema inat i mentalitet kao što ga Srbin imade. Stoga nemojte se ni čuditi što su televizije vešto prilagodile programske šeme vanrednom stanju. I da je tu zabavni program idealan medijski bensedin. Daj zabave i igara i ne može nam ni korona ništa, jači smo od sudbine. Ali posle svega biće ono „No Đani, no mani”.
Aleksandar Filipović