окоТВоко: Нo Ђани, но вани
Србија је заиста једна естрадна земља. Овде није досадно чак ни у ванредном стању. А све је почело тако идилично, као и ономад кад смо бранили мостове. Митар Мирић је за један портал објашњавао да се руке могу опрати и после песме „Не може нам нико ништа, јачи смо од судбине”.
Све би било супер да није таблоидно ухваћен у кршењу карантина. Ту је заправо била најзанимљивија појава Драгише Трајковића Ђанија. Урбана легенда каже да је од тог тренутка Ђани пунио Сава центар, а да нисмо знали ниједан његов хит. Тада је настао слоган „Но Ђани, но парти”.
Али главна медијска шизаона се десила кад је Ђани ухваћен у кршењу полицијског часа и кад је постао главна медијска тема. Тада су настали слогани „Но Ђани, но вани”. Онда су кренули репортери шоу биз емисија да проверавају како се познати понашају у ванредном стању, какву маску има Снежана Ђуришић, како се Ацо Пејовић сналази у свом дворишту. Ана Бекута и Милутн Мркоњић су добро, љубав цвета и јавили су се у инфотејмент програме. Ту је и Јелена Розга која редовно пева своју песму „Карантена”.
Рада Ђурић се навикава на ново радно место на Новој ТВ и јавља се из свог стана, одлична као и увек. Није ми јасно само зашто је за ружичасту телевизију главно естрадно питање брак Сање Маринковић. Популарна Сања је у свакој шоу биз емисији у којој је гостовала одговарала на то питање. Да ли уопште млађе колеге имају маште да питају нешто паметније. У овом тренутку и Аца Лукас је морао да понуди своју љубавну исповест и објасни ко му је фатална љубав те смо сазнали све о његовом односу са Соњом. Али многе љубави си и пуцале у доба короне.
И док су само пре који месец Милица Тодровић и Петар Стругар у емисијама промовисали своју љубав, она је пукла с првим карантином јер је Тодоровићка отишла у у родни Крушевац. Одакле си селе певачице млада? Но знајући правила домаћег шоу бизниса потписујем да ће то и да се обнови после ванредног стања.
Дошло је и до епидемије- раскида. Наводно су раскинули и Ана Михајловић и Вук Костић. Неки раскидају јер не могу да поднесу изолацију, други јер не могу да поднесу једне друге у карантину. Трећи се позивају на непремостиве разлике. Једино се држе они у „Паровима” и „Задрузи”. Директорка болнице Лазе Лазаревић је изјавила да не може да верује да се такав програм још увек емитује када је земљи потребно ментално здравље.
Многи грађани су имали примедбу да у овој држави постоје грађани другог и првог реда. Зашто је неко у риалитију, а неко у самоизолацији. Или зашто се познати кажњавају блаже без затворске казне, а обични грађани бивају одмах санкционисани. И та неправда да сви нисмо једнаки, посебно боли у временима кад се тражи општа солидарност.
Али, док пацијенти у пиџамама праве журку на сајму или се праве корона партији, не само у угоститељским објектима него широм региона, поставља се питање да ли ова пошаст исказује особине појединаца који су нас и до довели до катаклизме. Страшан је податак да је некима важнија кафа и пићенце у ресторану него своје и туђе здравље. За похвалу је био труд многих јавних личности које су значајно утицале у својим апелима да се поштује апел останите код куће који се стално емитују на ТВ-у.
У целом свету епидемија је иста и мере су сличне. Једини наш проблем је у томе што је у свему ова земља другачија од целог света. Јер нико нема инат и менталитет као што га Србин имаде. Стога немојте се ни чудити што су телевизије вешто прилагодиле програмске шеме ванредном стању. И да је ту забавни програм идеалан медијски бенседин. Дај забаве и игара и не може нам ни корона ништа, јачи смо од судбине. Али после свега биће оно „Но Ђани, но мани”.
Александар Филиповић