okoTVoko Vreme smrti

Televizije nisu stigle, u promenama svojih programskih šema, da se sete svih tih velikih ljudi jer vesti idu neverovatnom brzinom.

Otišao je u snu, kako kaže moj nekadašnji kolega sa BK televizije, Igor Spasov. Iako je bio poznat po tome da je pratio crnu hroniku i radio kultnu emisiju „Pozovite B92” to je čovek koji je imao uvek lepu reč za mladog Lalu koji je došao da se bori za karijeru i rejting na nacionalnim frekvencijama. Retke su takve kolege, koje pošalju SMS poruku i podršku. Otišao je Zoran Modli legenda i didžej, plus čovek koji je mnogo toga znao kao pilot. Desimir Stanojević Desko ispraćen je bez najavljene komemoracije jer je krenula zabrana masovnog okupljanja… Eto, nikako da postanemo srećni ljudi, sem u čestim reprizama tog programa posebno kad je ratno stanje ili bombardovanje. Đorđe Želčevski je takođe preminuo, pamtim ga po divnim pesmama koje je pevao sa svojom suprugom i po „Skrivenoj kameri’’ na Trećem kanalu koje je radio kolega Dragan Gulić. Zdenka Vučković iako je prepevala pesmu Glorije Gejonor „Preživeću’’, ostaće u našem detinjstvu kroz sećanje i pesmu „Tata, kupi mi auto, bilickl i romobil” koju je pevala sa Ivom Robićem. To je deo detinjstva moje generacija iz JRT Mreže… Ostao mi je i nesuđen intervju koji sam dogovarao sa sjajnom pevačica sevdalinki Bebom Selimović čija bi najpoznatija pesma „Plačem ja, plačeš ti” najbolje opisala situaciju. Oprostili smo se i sa našom Ljiljanom Petrović, ženom sa gitarom, prvom predstavnicom Jugoslavije na „Pesmi Evrovizije” daleke 1961. godine s pesmom Jožeta Privšeka na tekst Miroslava Antića „Neke davne zvezde’’. Ljilja mi je posebno draga zato što je moja prva gošća. Bio sam početnik tada u „Novosadskim razglednicama” i ona mi je daleke 1994. godine zapevala „Ne igraj se vetre mrtvim lišćem’’. To je posle i trasiralo moj put da počnem da radim emisiju „Evergrin odiseja’’.

Posebno težak je bio i odlazak Nede Arnerić. To je diva koja je imala veliku ličnu depresiju ali je uvek na korektan način komunicirala sa medijima. Kroz njenu patnju video sam emocije svih usamljenih žena, a gledajući u digitalnoj verziji film „Ko to tamo peva’’ mogao sam samo da shvatim da se na Balkanu nažalost ništa nije promenilo. A onda je u večnost otišla još jedna fantastična glumica Semka Sokolović Bertok, koju znamo kao fantastičnu socijalističku samoupravnu direktorku iz filma „Majstori, majstori” i tetku iz Bosanske Krupe, Štefice Cvek, koja je bila puna anegdota u kultnom filmu „U raljama života’’. Semka je bila hodajuća harizma.

I za kraj otišla je i jedna kraljica treša, Milica Ostojić poznatija u javnosti kao Mica Trofrtaljka, simbol podkulture. A opet reditelj Srđan Dragojević je vešto ovu pevačicu koristio za svoje filmove i svi se sećamo njenih rola i „ćune pionirske’’i svi smo se smejali na tekst njenih hitića „I labavi ume da zabavi’’, „Davorike dajke” i „Drž se ćero tvrdog kursa”. Možda vama izgleda bizarno da pominjem Micu na kraju ovog nekrologa. Ali stvar nije patetična. Ne stižemo ni da otpratimo ko je sve otišao sa javne scene jer su nam mediji puni polusveta za koje je Mica Troftaljka institucija.

Smrt jeste stravična stvar ali neke ličnosti imaju mogućnost da budu besmrtne jer postoji njihovo delo. Danas smo se setili takvih. U vremenu tolikog prenosa smrti zbog korone moramo shvatiti da ljudski život ima veliku vrednost. Stoga čitajte TV magazine, gledajte televiziju i ostanite kod kuće.

Aleksandar Filipović