Praznična trpeza mami, kako zadržati umerenost u jelu i piću

Specijalista higijene u Odseku za hranu i ishranu Instituta za javno zdravlje "Batut" Snežana Dejanović ističe da se poseban oprez savetuje osobama sa kardiovaskularnim, želudačno-crevnim i metaboličkim poremećajima.

Ona upozorava da prejedanje može izazvati niz tegoba poput mučnine, povraćanja, nadutosti, nadimanja, problema sa gasovima, slabijih ili jačih bolova u trbuhu, ali i pogoršanje osnovne bolesti i ozbiljne posledice kod osoba sa kardiovaskularnim, bubrežnim, želudačnim, endokrinološkim, malignim ili metaboličkim oboljenjima.

Dejanović, takođe, upozorava rekomeran unos prostih ugljenih hidrata i alkohola kod dijabetičara može da izazove poremećaj nivoa šećera u krvi, dok povećan unos masne i slane hrane može da izazove nagli skok krvnog pritiska i druge komplikacije osobama sa kardiovaskularnim bolestima.

Takođe, ljuta i začinjena hrana može da pogorša stanje oštećene i upaljene sluzokože želudačno-crevnog trakta ili da izazove tegobe kod osoba koje imaju kamen u žučnoj kesi zbogse takvim pacijentima savetuje poseban oprez u ishrani tokom praznika.

Zdravima, koji se tokom cele godine pridržavaju zdravog načina ishrane, a koji neće moći da odole čarima i ukusima praznične trpeze, savetujemo da praznični višak energije utroše nekom fizičkom aktivnošću u danima i da se što pre vrate na uobičajen režim u ishrani, navodi Dejanović.

Gojaznim i osobama sa viškom kilograma unos veće količine hrane bogate masnoćama i šećerima može pogoršati nutritivni status i biohemijske analize krvi zbog čega im se savetuje da se posle praznika jave lekarima.

Da bi se izbegli zdravstveni problemi i uživalo u svakom prazničnom zalogaju, Dejanović savetuje da se jede češće, a obroci budu manji, kao i da se jede sporije i dobro sažvaće svaki zalogaj jer se tako, objašnjava ona, smanjuje potreba za većom količinom hrane, a usitnjavanjem i aktivacijom probavnih sokova poboljšava se varenje.

Preporučuje da se pri izboru jela, odabere po jedna namirnica iz određene grupe, odnosno da se u jednom obroku ne konzumira nekoliko vrsta masnih mesnih prerađevina i prženo i pohovano meso.

Preporuka je i da se umesto salata bogatih majonezom, pavlakom, mileramom i punomasnim sirevima, prave one od svežeg povrća i začinjene sa nekoliko mililitara hladno ceđenog biljnog ulja, limunovim sokom ili raznim semenkama.

Dejanović savetuje da se visokokalorične poslastice sa belim šećerom, belim brašnom i čvrstim margarinom zamene voćnim kolačima, salatama i pitama i da se kao zamena za šećer koriste med, suvo ili orašasto voće.

Kiflice, pogačice i proje, koje su nezaobilazne na prazničnoj trpezi, mogu da budu istog ukusa i iste energetske vrednosti, ali nutritivno bogatije, ako se smanji količina belog brašna, a doda više integralnog brašna i semenki suncokreta, lana, bundeve..., navodi Dejanović.

Ističe da za vreme praznika treba voditi računa i o hidrataciji organizma i naglašava da je potrebu za tečnošću najbolje nadoknaditi vodom i prirodnim, nezaslađenim sokovima, dok treba izbegavati gazirane i negazirane napitke sa visokim sadržajem šećera.

Sagovornica Tanjuga podseća i da se unosom više od dve alkoholne jedinice može ugroziti sopstveno zdravlje, ali i zdravlje i bezbednost drugih.

Dejanović napominje da tegobe može da izazove i prestanak posta, a onima koji su poštovali Božićni post savetuje da se postepeno prilagođavaju na mrsnu hranu.

U prvim danima posle posta preporučuje se beli mrs, odnosno, mladi posni sir, fermentisani mlečni proizvodi sa niskim sadržajem mlečne masti i bareno i dinstano meso.