S praznične trpeze najviše se bacaju hleb, meso i mleko...
NOVI SAD: Dolaze praznici, a s njima i neizbežan odlazak u markete po namirnice koja će tada biti na trpezi. Kao što to biva kada se praznuje, kupuje se na veliko i ne gleda previše ni na količine ni na cene, pod geslom „samo da bude svega dovoljno”. U takvom razmišljanju dosta hrane pretekne i naposletku završi u kontejnerima.
Zato nije naodmet biti racionalan pri kupovini, ne uzimati previše namirnica, a ono što ostane staviti u zamrzivač, nikako bacati.
Ta preporuka dolazi od humanitarne organizacije osnovane u nameri da smanji glad – „Banka hrane”, koja upozorava na to da se godišnje u domaćinstvima u Srbiji baci 247.000 tona hrane, odnosno čak 676 tona na dan.
To je više nego dovoljno da se izmire potrebe svih ugroženih grupa, i to da se obezbede sva tri obroka, kaže predsednica te organizacije Radmila Ivetić.
Kako dodaje, svaka stanovnik u Srbiji godišnje baci oko 35 kilograma hrane vredne 10.000 dinara.
Najviše se baca hleb – 10,18 kilograma, zatim meso – 7,18 i mleko – 6,74 litara, a najmanje voće – 5,7 kilograma i povrće – 5,33, navodi naša sagovornica.
Do tih podataka, kaže Radmila Ivetić, došao je ove godine Centar za unapređenje životne sredine, ali se, kako je dodala, nije bavio količinama namirnica koje završe u smeću iz restorana, hotela, keteringa, trgovinskih lanaca i od proizvođača hrane, a kod kojih su viškovi namirnica i te kako značajni.
Pošto taj podatak nije istražen, ne postoje ni zvanični podaci o tome ko baci više hrane, a ko manje – porodice ili ugostiteljski objekti, marketi ili proizvođači hrane. Ali, po nezvaničnim podacima, reč je o 250.000 tona, a pošto ne postoji zvaničan podatak o ukupnoj količini hrane koja se baci, ne postoji ni podatak o njenoj vrednosti, predočava Radmila Ivetić.
S obzirom na to da je hrana resurs od neprocenjive vrednosti, predsednica „Banke hrane” kaže da je naša zemlja konačno krenula da tu oblast uredi.
Pri kraju je izrada pravilnika vezanog za izmenu Zakona o bezbednosti hrane, a koji se odnosi na rokove trajanja prehrambrenih proizvoda. Usvajanje pomenutog pravilnika omogućiće kompanijama da doniraju mnogo veće količine namirnica nego sada. Bacanje hrane bilo bi u izvesnoj meri sprečeno i ako bi se sprovele izmene Zakona o PDV-u na donacije hrane, odnosno ukoliko bi se usvojilo oslobađanje od plaćanja PDV-a u tom slučaju, pa bi kompanije donirale mnogo više hrane. Doniranje hrane od restorana, hotela, keteringa... nije regulisano zakonom, ali zainteresovane strane i državne institucije su skoro pokrenule to pitanje, pa se nadamo da će se uskoro formirati i radna grupa za rešavanje tog važnog problema, kaže Radmila Ivetić.
„Banka hrane” sarađuje s restoranima KFC, koji doniraju smrznutu hranu. U taj projekat, pokrenut 2016. godine, uključeno je sedam organizacija i deset restorana – sedam u Beogradu, dva u Novom Sadu i jedan u Lapovu.
Svakog meseca „Banka hrane” preuzme i podeli svojim članovima oko 600-650 kilograma smrznute piletine.
Takođe, od 2015. godine, u saradnji s trgovinskim lancem „Delez”, sprovodi se projekat „Pomažemo da imaju i oni koji nemaju”, u koji je uključeno 70 organizacija i 150 objekata u 33 grada i opštine. Mesečno se prikupi oko 75 tona voća druge klase i podele članovima – humanitarnim organizacijama.
Predsednica Udruženja „Banka hrane” kaže da je u EU bacanje hrane rešeno zakonskim okvirom, i da je ta reuglativa različita od zemlje do zemlje, ali su poreske olakšice i sankcije u slučaju bacanja hrane zajedničke u odredbama zakona svih članica.
U Evropi se ukupno baci 88 miliona tona hrane godišnje, a po glavi stanovnika 95 do 115 kilograma.
„Banka hrane” ne raspolaže statističkim podacima o tome koliko se hrane baci u zemljama u okruženju jedino nam je poznato da se u domaćinstvima u Hrvatskoj baci oko 300.000 tona hrane godišnje, odnosno svaki stanovnik u proseku baci 75 kilograma, kaže Radmila Ivetić.
Z. Delić
